Мигранти су измишљена тема

Метод који се приписује Јозефу Гебелсу, нацистичком шефу пропаганде, да сто пута изречена лаж постаје истина, по питању Србије примењује на обилато на теми миграната. Какву год аргументацију базирану на чињеницама да употребити један део јавности, највећим делом изманипулисан од стране разноразних ловаца у мутном, рећи ће вам да сте лажов и да не видите колики мигранти проблем. Истини за вољу, мигранти су могли да буду проблем, јер они су ништа друго до политички пројекат и средство за уцењивање појединих великих сила, а понајвише Турске и Европске уније. Ипак, после епидемије корона вируса нисам сигуран да ће се било ко грабити да хрли ка западно-европским државама, посебно сада када су њихове економије отишле у жестоки суноврат. Но, хајде да погледамо истини у очи под претпоставком да је све остало исто мимо ове епидемије или да ће бити исто као пре када она прође.

Миграната у Турској тренутно има негде око три до четири милиона и они су Ердоганово средство да уцењује Европску унију тиме што их свако мало када жели да заплаши европске земље или да у њима изазове одређену кризу која му служи као притисак да Турска добије додатна средства управо за мигранте пусти да крену ка границама Европске уније. Свакако, прва на удару је Грчка и за њу је сто хиљада некаквих миграната на граници свакако озбиљан проблем. Ипак, када је почела криза око епидемије корона вируса сви су се као по команди повукли са границе и тренутно немају неку претерану жељу да иду ка Европи. На тој рути ка европским земљама налази се и Србија, искључиво као транзитна земља. Намерно подвлачим ово „транзитна“ јер до сада готово нико од миграната није показао ни најмању жељу да тражи било какав азил у Србији. Да будемо још прецизнији, није ни Србија показала ни промил жеље да те исте људе задржи на својој територији, нити ће то чинити и у будуће. Србија као одговорна држава је прва увела систем провере тих људи и то у моментима када је та криза била на врхунцу током сукоба са Исламском државом и док је трајало њено уништење. Наше службе су међу првима препознавале потенцијалне терористе и достављале су сијасет квалитетних података сродним службама у западној Европи на чему су нам оне веома захвалне, јер захваљујући тим подацима су спречени одређени терористички акти. Србија се још тада веома добро ораганизовала за прихват тих људи и за њихов транзит, без намере да иког од њих остави на територији Србије. Такође, ваља нагласити, Србија је забранила улазак тзв.економским мигрантима, што практично значи да на нашу територију легално не може да уђе нити један мигрант који није из ратом угрожених подручја. Свакако, с обзиром да је трговина људима нешто што нажалост постоји свуда у свету, илегални путеви које користе разноразни трговци људима проналазе своје канале и те људе илегално убацују у Србију, али се и на том пољу Србија труди свим силама да спречи и пресече лаце такве трговине. Све у свему, оно што се мора нагласити, моментом увођења ванредног стања на територији Републике Србије миграната је било нешто преко осам хиљада. Србија нема намеру никог од њих да насељава, нити они желе да се населе у Србији.

Зашто се онда толико потенцира ова тема?

Свакако, више је разлога. Примарни је тај како би се кроз изазивање панике код народа изазвала бурна реакција људи према властима. Суштински, они центри који су донекле криви за мигрантску кризу, а то су сви они центри који су још пре Трамповог доласка на власт у Сједињеним Америчким Државама изазивали сукобе широм Блиског истока и спроводили „Арапска пролећа“, данас преко миграната покшавају на све начине да уруше националне власти широм Европе. Посебан трн у оку су Србија и Мађарска. Баш њихови политички послушници у тим земљама, као и медији који су под њиховом палицом, константно измишљају лажи о тобожњем насељавању миграната, јер су дубоко свесни да то код народа изазива страховити револт.

Наравно, да би кампања била што израженија лови се, а можда и намерно провоцира, било какав инцидент у коме би мигранти учествовали. Нема никакве дилеме да међу осам хиљада људи увек можете пронаћи неке који мисле да би кроз криминалну делатност могли да се домогну нечега. Тако, упечатљиво је да се веома брзо региструје када неки мигрант нападне жену или девојку, без обзира на чињеницу да таквих напада имате веома често и од домицилног становништва, али ако то мигрант учини то је сјајно за кампању против Србије. Када то учини неки Србин, онда то и није нека тема. Слично је када дође до неке пљачке или крађе. Уколико је мигрант учинио, онда ће се о томе на сва звона говорити. Када то учини неки Србин, то се уводи само у статистику о броју извршених кривичних дела. Поента је наћи тему да се води кампања против Србије, јер ти „страшни“ мигранти ће нам појести џигерице, пошто по лудим људима који шире дезинформације по друштвеним мрежама испада да на сваког становника Србије имамо по једног мигранта.

Значи, одговорно тврдим, тема мигранти је лажна тема. Она суштински не постоји у смислу неког већег проблема за Србију. Са њом се свесно манипулише и обмањује јавност искључиво да би се Србија дестабилизовала. Видели сте уосталом како су полиција и војска очас посла онеспособили групу миграната која је правила одређене проблеме у Обреновцу. То вам је јасан показатељ да Србија нема намеру да допусти било какво насилно понашање од стране тих људи, као што нема намеру ни да их трајно угости, нити да буде потенцијално паркиралиште за исте. Веома смо спремни да одговоримо на сваку потенцијалну опасност која би од неке будуће мигрантске кризе долазила, али, понављам, после епидемије везане за Корона вирус, нисам сигуран да ће се тако нешто у скорије време догодити.

Advertisements

Добри наш чика Бане

Ни сам не знам како сам се суздржао да не урлам по кући. Вест о смрти Бранислава Блажића, нашег доброг чика Банета, погодила ме је као метак по сред срца. Шок и неверица!

Бане је био тих човек. Господин у правом смислу те речи. Стичем утисак да није желео ником од нас ни да каже да га је корона вирус дохватио под своје, па чак и да му је сметало што се сазнало. За толике године колико смо се познавали, заиста се не сећам да ми се икада пожалио на било шта. Ни здравствено, нити за каријеру и посао којим се бавио. Радио је марљиво и није се обазирао на аброве, нити је давао повода да се о њему аброви стварају. Био је велики стручњак из области којом се бавио и човек који је волео да стално учи и да се унапређује.

Банета сам упознао још као млади радикал, негде током НАТО агресије 1999.године, док је био министар за заштиту животне средине. Још памтим његов врхунски интервју за „Радикалске таласе“ када је говорио о последицама НАТО бомбардовања. Сећам се, нешто по завршетку агресије десио се неки силан помор рибе по Војводини, мислим у Банату. Бане се жив ломио да санира тешке последице и давао је последњи атом снаге на свом послу. Мени као клинцу, тек нешто озбиљније са пруженим кораком у политици, била је част да га упознам и да са њим разговарам. Еј, ја студент, нико и ништа, причам са министром. И то каквим стручњаком.

Касније сам доживео да будем и колега посланик са чика Банетом. Шокирао ме је 2014.године са понудом да идемо за Доњецку Републику да посматрамо изборе. Мени је то био, признајем, врхунски изазов. Отиђосмо нас двојица тамо и навукосмо гнев свих могућих антируски настројених њушки по Србији. Мало их је, али су утицајни. Због тог нашег путешествија обојица смо доспели на црну листу Украјине, па нам је обојици, као и читавој групи која је ишла, забрањен улазак у Украјину. Током тог пута сам заправо схватио колико је Бане био искрени русофил. Док смо летели ка Москви он ми је говорио о сну његовог оца који је сањао да види Москву. Тада ми је рекао да му је то најжалије у животу што оцу тај сан није испунио и да му је отац на онај свет отишао са Русијом у срцу. Очито ивер није пао далеко од кладе. Бане је поред Србије, за коју је све на овом свету био спреман да пружи, искрено волео Русију. Могло је то да се и осети веома јако док смо боравили на том путу.

Тешко ми је пала вест о његовој смрти. Тежак је то ударац за Српску напредну странку. Бане је био њен оснивач. Послах му пре пет дана поруку „Држи се брате“. Није ми одговорио и знао сам да је враг однео шалу. Узе га Господ себи.

Чика Бане, вечна ти слава и Бог да ти подари Рајска насеља!

Свето Причешће

Веома ме је изненадио страх од Светог Причешћа оних који не верују, као и њихови напади на оне који верују зато што се верујући причешћују. Напади су до те мере агресивни да их воде и поједини новинари и водитељи који иначе о овој теми не знају ама баш ништа. Посебно је скандалозно бацање дрвља и камења на нашу Свету Цркву, јер сваки од тих напада долази од људи који у себи не поседују ни мало Духа Светога и чије се поимање живота своди искључиво на материјално.

Свето причешће је једна од седам Светих Тајни. Она представља врхунац у љубави и сједињењу верника са Господом. Не уноси верник у себе обичан хлеб и вино, већ уноси тело и крв Христову, а то је најбоља заштита и лек од сваке болести. Ипак, разумљиво је да неверујућим људима то не допире до свести, као ни чињеница да не постоји ниједан забележени пример до сада да се неко заразио током Светог Причешћа. Напротив, баш је та кашичица која њима највише смета готово увек после обаљеног обреда била стерилна и о томе постоје озбиљни текстови који су највише у Русији публиковани. Разлог томе је управо сила Божија која је јача од сваког зла, па самим тим и од сваког вируса и бактерије. Ипак, да бисте у себи унели свете дарове морате да верујете. Отуда, онај ко искрено верује нема разлога за страх. Страх је само од Господа да Га не разгневимо нашим гресима.

Не бих улазио у то како је једна водитељка покушавала да докаже како наша Света Црква крши оно што је држава прописала везано за мере око ванредног стања. Најпре због чињенице зато што је баш она та која је правила прекршила, јер њену емисију коју уживо води одрађује баш у време полицијског часа, па се поставља питање како јој долазе и одлазе гости. Разумем, свако ће рећи па добила је посебну дозволу, јер ето у јавном је интересу правовремено информисање. Свакако, сложићу се са тим, али хајдемо даље. Пошто јој је веома битно да ли се држи одстојање приликом Свете Литиргује од два метра, а иначе верници стоје напољу, а не у Цркви (баш онако како је Патријарх и прописао), поставља се питање да ли њене шминкерке и фризерке док је спремају за емисију то раде са два метра одстојања и да ли носе маске. Да ли они што јој бубицу намештају у студију то раде са два метра одстојања и да ли јој организаторка са рукавицама додаје папире који су јој припрема за емисију. Знате, у тако ситна цревца можемо да идемо до крајњих граница, што наравно ником није циљ, али је срамно да баш такви прво нападоше Цркву, једино место где кроз молитву, покајање и причешће ми заиста себи дајемо најчвршћу заштиту.

Као верујући човек немам страх од Светог Причешћа. Напротив, обузима ме сваки пут велика радост ако заслужим Свете Дарове. Да, своју децу такође водим на Свето Причешће и учим их да воле Господа. Страх нека имају они којима је хедонистички живот приоритет. Они који своје време проводе по сплавовима и бесним дестинацијама. Нека страх имају они који у греху живе и који се Бога не плаше. Онај ко се Господа плаши тај се труди да живи смерно и он нема разлог за страх у овоземаљском животу. Све што нам се иначе ставља као зло пред нас је заправо наше искушење да се види колико смо у вери јаки. Уосталом, није нама зараза дошла из Цркве, већ је у Србију преко Милана ушла. У Милано свакако нико није ишао да узме Свете Дарове, већ је ишао у провод. Они који иду да се помоле, покају и да у себе унесу крв и тело Христово, они имају најлепшу и најјачу заштиту од самог Господа и од њих нема разлога нико да се плаши, као што ни они сами немају разлог да се плаше када прилазе Светом Путиру. Напротив, са радошћу то нека чине.