Писмо неодговорној браћи и сестрама

Помаже Бог добри моји,

Не бих се ја вама обраћао да није оволика мука. Верујте ми, помоћ готово никада ни од кога не иштем до од самог Господа када му се молим. Ипак, одлучих се драга браћо и сестре да од вас овог пута затражим помоћ. И то од вас најнеодговорнијих, што је признаћете само по себи глупост. Ко је још видео и чуо да се од неодговорног помоћ тражи. Изгледа да је дошло неко наопако време када и неодговорни могу да помогну.

Одмах да се разумемо, нисам ни ја нека цвећка по питању одговорности. Напротив, по многим стварима ја сам врхунски пример неодговорног човека. Ипак, када је реч о животима људи, са тим се никада не шалим. С обзиром да као прилично неодговорно особа познајем у душу све нас који смо такви, ето имам јак мотив због кога желим да вас нешто замолим.

Разлог због кога вам се обраћам је тај јер моја мука, али и мука читаве наше Отаџбине, зависи искључиво од вас. Отуда, дође ми из коже да искочим што је тако, али очито нас Бог ставља на искушење да се са том чињеницом носимо. Браћо и сестре, стичем утисак да када бисмо којим случајем доживели катастрофу сличну оној у Чернобилу, ви бисте ишли колико сте блесави тамо да летујете. Тако и сада када вас држава моли да не излазите напоље, ви као у инат идете што год више можете, јер вам пундравци у задњици не дају мира. Хоћете да навучете на себе и све око вас муку и катастрофу, па то ти је. Зар не видите драга браћо и сестре да је све око нас стало. Не ради готово ништа, па чак ни Црква нема богослужења са верницима, а ви се понашате као да је напољу све у најбољем реду. Није Бора Чорба безвезе написао чувени стих „Србин је луд, Србин је проклет, једном га убијеш он хоће опет“. Да вам је којим случајем држава препоручила да што више излазите напоље, ви бисте се забарикадирали у ваше куће оптужујући државу да вам нешто смера. Овако, пошто вам је речено да не излазите и да се што мање дружите, ви радите такви наопаки какви јесте све обрнуто. Не дај Боже да вас болест дохвати под своје, кмечали бисте на сва звона како је држава дужна да вас лечи. Не господо, држава је због околности у којима се нашла дужна да вас изолује, а заиста се поставља питање да ли такве неодговорни би требало да вас лечи. Ви нисте марили за њена упозорења, па сте олако прелазили преко њих и довели у опасност и вас, ваше најближе и сваког са ким сте у контакт ступили. Имате ли макар мало свести шта сте урадили?

Да ли сте свесни да због вас таквих какви сте држава можда мора да уводи и најрестриктивнију меру, што би сваком нормалном човеку веома тешко пало, јер ни до продавнице људски не бисмо могли да изађемо. Да ли ваш олаки поглед на живот заиста иде до те мере да вас је баш брига за све око вас? Да се разумемо, мени је сваког од вас ко се зарази веома жао. Међутим, ако ви сами себе не чувате, онда ни Господ неће моћи да вас сачува. Што је најгоре, неће моћи да сачува ни сваког ко је са вама контактирао, а то је онда за право жаљење, јер вашом неодговорношћу у опасност сте довели ваше окружење.

Отуда, вама таквима неодговорнима се обраћам за помоћ, а она се састоји у томе да макар једном у животу будете одговорни. Молим вас да се унормалите и уразумите, а ако вам то не иде од руке, онда молим државу да вас уразуми што, руку на срце, уме веома болно да буде. Очито је да друге нема, јер неправедно је да 90 одсто људи трпи због вас десет одсто неодговорних. Да закључим- или седите код куће или да се примени она народна „батина је из раја изашла“.

Владимир Ђукановић,

народни посланик у Скупштини Србије

Ауторитет и одлучност

Можда је до увођења ванредног стања свако могао да се насмеје на помисао да је Ана Брнабић особа која у себи поседује невероватну одлучност и ауторитет. Ипак, све ово што ради током ванредног стања апсолутно је те осмехе обрисало. Свидело се неком или не, али Ана Брнабић је показала невероватну способност да руководи државом у кризним ситуацијама. Више нико не сумња у њен ауторитет, а јасно је као дан да је веома одлучна особа.

Нисам неко ко је овлашћен да говори о сазнањима како иначе премијерка разговара са страним дипломатама, посебно са онима који представљају најмоћније силе. У сваком случају, оно што могу да кажем је чињеница да се ти људи никако не осећају пријатно, јер у року од пет минута Ана Брнабић им стави до знања да је Србија суверена држава која има своје интересе и да они овде могу да се понашају искључиво у складу са дипломатским правилима. Преведено на језик обичног човека зна се у тим разговорима ко је домаћин, а ко гост и до које границе сме било ко од странаца да иде. Да будем искрен, када сам ово говорио својим пријатељима, нико није веровао.

Елем, Ана Брнабић је побрала симпатије обичног народа управо зато што је деловала крајње одлучно. Посебно када је објашњавала како јој није јасно да имамо тако ниску свест о неопходности да се прдржавамо мера. Када је то већ тако, држава ће морати да посегне за радикалнијим мерама јер мора да заштити становништво. Што би наш народ рекао, стезаћемо док се не научимо памети. Слично ономе што је чинио Милош Обреновић. Додуше, Ана те мере саопштава кроз апел, али врло одлучно каже- нека ме прогласе за диктатора, па чак и да кршим Устав, али животи људи морају да буду заштићени. Ту ме је највише одушевила.

Зато, бићу искрен, врло сам поносан што имамо Ану Брнабић за премијера. Показала је родољубље и одлучност у многим ситуацијама пет пута веће него бројни тзв.родољуби који свој наводни патриотизам доказују певајући у кафани и пркосећи Вучићу тако што неће да се придржавају мера у ванредном стању глумећи да су тако мангупи. Ти људи су неодговори не схватају колику штету праве Србији и својим најближима. За такве је Ана Брнабић пеницилин и биће ми драго баш такве да уреми и да их доведе у ред. Пеницилин је и за лажне уставобранитеље који у моментима док читав свет ускраћује сва могућа права како би се заштитио народ, па и Србија то мора да чини јер је нужда тера, они нађу за сходно да дрве о Уставу и људским правима. Најрадоснији сам када таквим људским карикатурама саспе у лице оно што одавно заслужују.

Зато, Ана само одлучно!

Ванредно стање

Елем, да се разумемо, лично никада нисам био присталица увођења радикалних мера од стране државе, посебно не око увођења ванредног стања. Но, како нисам лекар, нити се ишта разумем у медицинску струку, а додатно и као неко ко не раполаже адекватним подацима о потенцијалној широј опасности ширења корона вируса, моје је да слушам шта ми држава каже и препоручује. Како свима, тако и мени, тако и мојој породици. Уколико држава каже да се не излази из куће у некој крајњој варијанти, онда нема нос да се промоли и то је амин.

Отуда, немам намеру да пискарам будалаштине и своја виђења да ли је увођење ванредног стања било неопходно. Очигледно је да нам дисциплина недостаје, а с обзиром да су искуства земаља у Европи прилично драматична, ова мера је вероватно била неопходна. Чак и као психолошко отрежњење недисциплинованом свету. Заиста, ако је неко спреман да побегне из изолације у коју га је држава сместила како потенцијално не би заразио остале, а имали смо један такав случај, онда држави ништа друго не преостаје него да уведе крајње радикалне мере како би се народу ставило до знања да са овим нема шале.

Коначно, морамо да схватимо шта је држава и да поштујемо њене одлуке. Либерална схватања друштва највише су пала на испиту управо у земљама које су их афирмисале. Баш у њима данас су на делу најригидније државне мере, јер не постоји ниједно људско право које може бити изнад националног интереса. Превасходни национални интерес у овом моменту је да се сачува здравље народа и да се потенцијалне последице сведу на најмању могућу меру. Да би се то учинило процењено је да се мора ићи са крајње радикалним методама и ту даље нема више места за дискусију. Сви заговорници људских права, посебно у невладином сектору, овог пута мораће да прихвате новонасталу реалност. Посебно они који су заговорници тзв.слободе медија која би подразумевала да можеш да објављујеш шта год ти падне на памет. У ванредном стању то није могуће и свако ширење панике кроз лажне вести жестоко се санкционише. Уосталом, зар није кључни напад на Вучића до пре неки дан био зашто се не уводи ванредно стање. Видим да сада када је уведено они који су се толико срчано залагали за увођење истог одједном су променили плочу, па се позивају на људска права и сличне трице и кучине уз образложење да ипак није имало потребе уводити ванредно стање. То је доказ њиховог најгорег лицемерја.

Као закључак нека вам послужи ситуација у појединим градовима у Италији и Шпанији. Наиме, у некима је на снази апсолутна забрана кретања без дозволе коју вам даје локална самоуправа. Уколико то прекршите и полиција вас ухвати, одмах плаћате казну, а негде могу и у изолацију да вас ставе. Ипак, колико год да је то тешко, људи су тамо свесни каква се опасност надвила над њиховом земљом и слушају шта држава каже. Време је и да се ми дисциплинујемо и да почнемо да размишљамо да је битан читав колектив, односно народ и држава, а не само сопствена маленкост.

Битка је у току, борите се за Србију!