ДОСТА!

За име Бога, доста!

Доста више са хистеријом и осудом Цркве зато што врши своју мисију коју јој је Син Божији наменио. Доста више да то чините ви који се никада у животу нисте причестили, нити у свом срцу осећате Господа. Гледајте ви господо да се не заразите језивим грехом на местима у којима уживате у вашем хедонизму. Пустите нас верујуће да верујемо да је снага тела и крви Христове коју узимамо јача од сваког зла, па и од овог које нам је као искушење послато да се види колико смо у вери јаки.

Да, са радошћу сам се причестио овог јутра, молећи се Господу за спасење душе и за спас наше Отаџбине и народа. Осудите ме, немам проблем са тим. Пуцајте и гађајте из свиx оружја, мене у вери према Господу нећете пољуљати. Занимљио је да данас Свето Причешће осуђују они који до јуче нису имали појма ни где им је месна Црква. Ватру бљују они који презиру Православље, али ће они сада да нам кажу да је нешто јаче од Господа. Искрено се молим и за душе таквих. Молим се да им Господ подари памет коју немају. Баш у тој Италији, конкретно у тој Ломбардији коју је вирус корона највише погодио, готово сви лекари који су атеисти били постали су верници. Виде да више немају коме да се обрате до Господу. Зато, захваљујем уваженом колеги Филипу Родићу на сјајној колумни у „Вечерњим новостима“ зато што је споменуо тај случај из болнице у Бергаму.

Није вама господо стало до здравља људи. Ви о томе лицемерно и малициозно говорите. Вама је до тога да нападнете Цркву, јер добро знате да је она та која је стуб овог друштва. Тражите да Црква прекине Богослужење и Свето Причешће, јер добро знате да би то значило као да од човека захтевате да прекине са дисањем. Ипак, Богу хвала, Црква је уз Божији благослов пронашла решење баш да не би вас саблажњавала, а опет и да би вам доказала ваше лицемерје. Ви који сте до јуче говорили да је индивидуа најбитнија, одједном се сада страшно бринете за здравље народа. Значи ли то да су ваше либералне идеје готовe и да сте ви можда са њима раскрстили? Било би сјајно да је тако.

За мене је ова пандемија само једно искушење које нам Господ шаље да види колико смо посрнули као човечанство. Да се види колико смо у вери јаки. Посебно сада у моментима када се кроз пост припремамо за најбитнији празник као што је Васкрсење Господње. Празник који симболизује велику победу живота над смрти. Зар сви ми верујући који верујемо и славимо Васкрсење Христово да се склањамо од Светог Путира у коме је Његово тело и крв и да тако своју веру унижавамо. Нама Господ кроз ово искушење шаље бројне опомене. Господ нам указује да се вратимо породици и истинским вредностима у којима је саборност народа битна. Казује нам да човечанство вапи за друштво у коме је породица његова основа. Друштво у коме разврат, блуд, неморал и маловерје морају да буду осуђени, а да се слави Господ и истинске традиционалне вредности народа.

Страха од светог причешћа нико не би требало да има. Толике су епидемије пролазиле и никада се нико од Светог Причешћа, велике свете тајне, није заразио. Такав пример не постоји. Зато су увек од разних зараза обољевали они којима је смисао живота био у проводу, хедонизму и уживању у материјалном. Они који никада радост Светог Причешћа нису могли да осете, па самим тим ни снагу Господа. Свето Причешће је најлепши лек за душу човекову, а самим тим и за његово здравље, што духовно, што физичко. Чудо једно како ови што нападају Цркву не осетише страх у Милану док су посећивали модне писте и ексклузивне ресторане, а знали су да је епидемија увелико захватила Италију, али ето толико их је страх што ће неко примити у себе тело и крв Христову.

Где је ту памет?

С вером у Бога, до победе!

Advertisements

Свето Причешће

Веома ме је изненадио страх од Светог Причешћа оних који не верују, као и њихови напади на оне који верују зато што се верујући причешћују. Напади су до те мере агресивни да их воде и поједини новинари и водитељи који иначе о овој теми не знају ама баш ништа. Посебно је скандалозно бацање дрвља и камења на нашу Свету Цркву, јер сваки од тих напада долази од људи који у себи не поседују ни мало Духа Светога и чије се поимање живота своди искључиво на материјално.

Свето причешће је једна од седам Светих Тајни. Она представља врхунац у љубави и сједињењу верника са Господом. Не уноси верник у себе обичан хлеб и вино, већ уноси тело и крв Христову, а то је најбоља заштита и лек од сваке болести. Ипак, разумљиво је да неверујућим људима то не допире до свести, као ни чињеница да не постоји ниједан забележени пример до сада да се неко заразио током Светог Причешћа. Напротив, баш је та кашичица која њима највише смета готово увек после обаљеног обреда била стерилна и о томе постоје озбиљни текстови који су највише у Русији публиковани. Разлог томе је управо сила Божија која је јача од сваког зла, па самим тим и од сваког вируса и бактерије. Ипак, да бисте у себи унели свете дарове морате да верујете. Отуда, онај ко искрено верује нема разлога за страх. Страх је само од Господа да Га не разгневимо нашим гресима.

Не бих улазио у то како је једна водитељка покушавала да докаже како наша Света Црква крши оно што је држава прописала везано за мере око ванредног стања. Најпре због чињенице зато што је баш она та која је правила прекршила, јер њену емисију коју уживо води одрађује баш у време полицијског часа, па се поставља питање како јој долазе и одлазе гости. Разумем, свако ће рећи па добила је посебну дозволу, јер ето у јавном је интересу правовремено информисање. Свакако, сложићу се са тим, али хајдемо даље. Пошто јој је веома битно да ли се држи одстојање приликом Свете Литиргује од два метра, а иначе верници стоје напољу, а не у Цркви (баш онако како је Патријарх и прописао), поставља се питање да ли њене шминкерке и фризерке док је спремају за емисију то раде са два метра одстојања и да ли носе маске. Да ли они што јој бубицу намештају у студију то раде са два метра одстојања и да ли јој организаторка са рукавицама додаје папире који су јој припрема за емисију. Знате, у тако ситна цревца можемо да идемо до крајњих граница, што наравно ником није циљ, али је срамно да баш такви прво нападоше Цркву, једино место где кроз молитву, покајање и причешће ми заиста себи дајемо најчвршћу заштиту.

Као верујући човек немам страх од Светог Причешћа. Напротив, обузима ме сваки пут велика радост ако заслужим Свете Дарове. Да, своју децу такође водим на Свето Причешће и учим их да воле Господа. Страх нека имају они којима је хедонистички живот приоритет. Они који своје време проводе по сплавовима и бесним дестинацијама. Нека страх имају они који у греху живе и који се Бога не плаше. Онај ко се Господа плаши тај се труди да живи смерно и он нема разлог за страх у овоземаљском животу. Све што нам се иначе ставља као зло пред нас је заправо наше искушење да се види колико смо у вери јаки. Уосталом, није нама зараза дошла из Цркве, већ је у Србију преко Милана ушла. У Милано свакако нико није ишао да узме Свете Дарове, већ је ишао у провод. Они који иду да се помоле, покају и да у себе унесу крв и тело Христово, они имају најлепшу и најјачу заштиту од самог Господа и од њих нема разлога нико да се плаши, као што ни они сами немају разлог да се плаше када прилазе Светом Путиру. Напротив, са радошћу то нека чине.