Господ се враћа у руски устав

Читав век је морао да прође како би се исправила ужасна комунистичка неправда нанета великом руском народу после Октобарске револуције. Тадашње нове власти умисливши да су вође Револуције богови који земљом ходају, силом су истеривали Православну веру из Руса. Током своје владавине говори се да су комунисти уништили око 95 одсто православних храмова у Русији. Богу хвала, томе је дошао крај који би могао да значи чврсту обнову духовног идентитета братског руског народа, јер без обзира што је данас Русија поново велика сила, Владимир Путин схвата колика је неопходност да се ради на духовној компонентни народа која је управо као последица комунистичког поретка значајно пала.

Враћање Господа у Руски Устав је снажна порука Руске државе. Народ који је имао једног Светог Серафима Саровског, Светог Јована Кроноштанског, Светог Владимира и Светог Александра Невског, величанствену свету породицу Романов, јасно је да је то народ кога Господ милује и свако одрицање од Господа је велики грех. Кроз читав век угњетавања Православља у Русима, Бог је чувао руски народ. Притајено, уз упаљену свећу и кандило, руски човек се Бога није одрицао, а данас је дошло време да га опет стави као свог јединог предводника. Уставна норма настала као лични амандман руског председника Владимира Владимировича Путина гласи- „Руска Федерација, обједињена хиљадугодишњом историјом, чувајући сећање на претке који су нам преносили идеале и веру у Бога, као и континуитет развоја руске државе, препознају њено историјско јединство“. Јасно је да је Путинова визија будућности Русије управо у снажној повезаности Цркве и државе, што је за сваку похвалу.

Дивно је видети за велике празнике руског председника како присуствује Светој Литургији и како се причешћује. Дивно је имати на челу државе верујућег председника. Време је и да Србија полако скине страх од атеистичких окова и да се јасно назначи што већа повезаности наше свете Цркве и државе. Помало дегутантно звучи када се све од појаве вишестраначја сви наши председници ваде на причу како се увек мора изаћи у сусрет и атеистима, па зато никако не смемо активније да укључимо Цркву око важних државних питања. Напротив, грех је према Цркви то чинити, јер Црква је ову државу и стварала, а Бога ми и очувала, као и сам народ. Кад год смо били окупирани и кад год смо најтеже моменте историјске преживљавали, Црква нас је сабирала и сведочила о нашем постојању и величанственој историји. Отуда, лично се залажем да када већ имамо химну „Боже правде“ да се и у нашој Уставној преамбули уведе помињање Господа. Баш као што је то Путин веома лепо учинио код Руса.

Како радили, тако нам и Бог помогао!

Мигранти

Нисам теоретичар завере, али по питању миграната са Блиског истока и из Северне Африке слободан сам да изнесем мишљење да је све завера. Озбиљно осмишљена у садејству разарача држава и нација оличених у разним пролибералним европским круговима и екстремних назови националиста због чега испаштају европски народи. Заправо, тзв.екстремни националисти у већини европских држава глуме корисне будале, а корист имају само они којима су добробити мултинационалних корпорација битнији од добробити хришћанске европске цивилизације. Ту пре свега мислим на пролибералне кругове који су од Европе већ увелико направили калифат. Одмах да се разумемо, далеко сам од неког ко не воли Ислам. Напротив, имам огромно поштовање према Исламу. Арапе сматрам једном од највећих цивилизација која је човечанству доприлена немерљиво. Оно против чега јесам је насилно мењање демографије због потреба мултинационалних корпорација, јер је њима потребна радна снага. Додуше, сами европски народи су значајно допринели томе, јер данас нигде у Европи навикнутој да грађани обилато примају социјалну помоћ и да од ње јако лепо живе, а да ништане раде, не можете да пронађете белог човека да ради у комуналној служби, у фабрици, па чак све мање и у полицији на месту неког позорника. Отуда та места заузимају новопридошли у виду миграната који су спас за послодавце, па и за државе посебно у сегменту обављања комуналних и слабије плаћених послова. Дугорочно, за Европу и европске народе то је озбиљан проблем који ће се у некој даљој будућности озбиљно манифестовати у виду сукоба цивилизација.

Најпре, било би добро видети старосну структуру миграната који су кидисали, а и данас кидишу на европске границе. Лако је уочљиво да ту нема стараца. Махом су то младићи и девојке у пуној снази, што би наш народ рекао „волу реп да ишчупају“, који су такође у пуном репродуктивном замаху. С обзиром на чињеницу да је наталитет, као и схватање породице уопште, код арапског света далеко испред либералног и комформистичког европског схватања, јасно је да ће ова чињеница веома утицати на промену демографије у многим градовима западне Европе. Већ данас у многим европским метрополама имамо централне градске општине у којима убедљиво побеђују људи који су дошли из арапског света или Турске и који су те квартове претворили у њихове завичаје из којих су дошли. Шетати данас централном бриселском општином Сент Мартин и рецимо неким квартом у Истанбулу је никаква. Слично је у појединим деловима Париза, Беча и многих других европских градова. Негде не сме ни полиција да зађе и ту буквално владају закони шеријата.

Ипак, оно што нас занима је како да се ми у Србији понашамо. Најпре, не би требало намерно пумпати причу о вишемилионском приливу миграната и свесно подизати панику, јер и то је један од метода којим се пролиберални кругови служе. Тада се одједном појављују тзв.ултрадесничари који заиста делују као тотално неприхватљиви за ширу друштвену заједницу, што баш пролибералним круговима даје замах да намећу причу о тзв.поштовању људских права и о наводној неопходности хуманости. То посебно делује лицемерно, јер баш су они генератори ратова на Блиском истоку, те је та њихова тобожња забринутост за избеглице изузетно бизарна. Србија је земља која добро зна шта су избеглице, јер је наш народ широм бивше СФРЈ преживео невиђени погром, па сходно томе ми Срби као православни хришћани добро знамо шта је људска патња у тој ситуацији. Заиста смо спремни да помогнемо сваком, да му дамо храну и воду, евентуално да преноћи или остане неки дан док се снађе, али не можемо у нашој држави да настањујемо мигранте. Нити има било ко право да нам такву лудост захтева, јер нити је Србија покретала тај сукоб на Блиском истоку, нити имамо било шта са тим. Они који су сукоб покренули нека у својим државама приме сада те ужасне плодове њиховог злочиначког рада.

Значи, да се вратим на основно, покажимо се као људи и сваком помозимо. То је основна одлика правосланог хришћанског света. Немојмо без разлога ширити панику и страх од тих несрећних људи. Они свакако не желе да остану у Србији, већ желе да иду ка западноевропским земљама. Њих тренутно у Србији има негде око 6000 и гро њих желе да иду даље. Не постоји ниједан разлог да панику ширимо безвезе, јер док је криза на овом нивоу држава без проблема може да се са њом избори. Баш то ширење панике иде на руку онима који су све учинили да до кризе дође како би насилном демографијом мењали структуру европског континента и како би за мултинационалне компаније пронашли јефтину радну снагу. Свакако, уколико криза поприми веће размере, а то опет не зависи од нас већ од надгорњавања Европе и Турске, реаговаће се жустрије, јер нећемо бити никакав паркинг за мигранте. У сваком случају, Србија је и претходних година била спремна за вештачки продуковану мигрантску кризу, прва је проверавала до детаља ко јој улази у земљу и захваљујући подацима наших служби спречени су одређени терористички напади по Европи. Нека нико не брине да ће бити спремна и сада.