ДОСТА!

За име Бога, доста!

Доста више са хистеријом и осудом Цркве зато што врши своју мисију коју јој је Син Божији наменио. Доста више да то чините ви који се никада у животу нисте причестили, нити у свом срцу осећате Господа. Гледајте ви господо да се не заразите језивим грехом на местима у којима уживате у вашем хедонизму. Пустите нас верујуће да верујемо да је снага тела и крви Христове коју узимамо јача од сваког зла, па и од овог које нам је као искушење послато да се види колико смо у вери јаки.

Да, са радошћу сам се причестио овог јутра, молећи се Господу за спасење душе и за спас наше Отаџбине и народа. Осудите ме, немам проблем са тим. Пуцајте и гађајте из свиx оружја, мене у вери према Господу нећете пољуљати. Занимљио је да данас Свето Причешће осуђују они који до јуче нису имали појма ни где им је месна Црква. Ватру бљују они који презиру Православље, али ће они сада да нам кажу да је нешто јаче од Господа. Искрено се молим и за душе таквих. Молим се да им Господ подари памет коју немају. Баш у тој Италији, конкретно у тој Ломбардији коју је вирус корона највише погодио, готово сви лекари који су атеисти били постали су верници. Виде да више немају коме да се обрате до Господу. Зато, захваљујем уваженом колеги Филипу Родићу на сјајној колумни у „Вечерњим новостима“ зато што је споменуо тај случај из болнице у Бергаму.

Није вама господо стало до здравља људи. Ви о томе лицемерно и малициозно говорите. Вама је до тога да нападнете Цркву, јер добро знате да је она та која је стуб овог друштва. Тражите да Црква прекине Богослужење и Свето Причешће, јер добро знате да би то значило као да од човека захтевате да прекине са дисањем. Ипак, Богу хвала, Црква је уз Божији благослов пронашла решење баш да не би вас саблажњавала, а опет и да би вам доказала ваше лицемерје. Ви који сте до јуче говорили да је индивидуа најбитнија, одједном се сада страшно бринете за здравље народа. Значи ли то да су ваше либералне идеје готовe и да сте ви можда са њима раскрстили? Било би сјајно да је тако.

За мене је ова пандемија само једно искушење које нам Господ шаље да види колико смо посрнули као човечанство. Да се види колико смо у вери јаки. Посебно сада у моментима када се кроз пост припремамо за најбитнији празник као што је Васкрсење Господње. Празник који симболизује велику победу живота над смрти. Зар сви ми верујући који верујемо и славимо Васкрсење Христово да се склањамо од Светог Путира у коме је Његово тело и крв и да тако своју веру унижавамо. Нама Господ кроз ово искушење шаље бројне опомене. Господ нам указује да се вратимо породици и истинским вредностима у којима је саборност народа битна. Казује нам да човечанство вапи за друштво у коме је породица његова основа. Друштво у коме разврат, блуд, неморал и маловерје морају да буду осуђени, а да се слави Господ и истинске традиционалне вредности народа.

Страха од светог причешћа нико не би требало да има. Толике су епидемије пролазиле и никада се нико од Светог Причешћа, велике свете тајне, није заразио. Такав пример не постоји. Зато су увек од разних зараза обољевали они којима је смисао живота био у проводу, хедонизму и уживању у материјалном. Они који никада радост Светог Причешћа нису могли да осете, па самим тим ни снагу Господа. Свето Причешће је најлепши лек за душу човекову, а самим тим и за његово здравље, што духовно, што физичко. Чудо једно како ови што нападају Цркву не осетише страх у Милану док су посећивали модне писте и ексклузивне ресторане, а знали су да је епидемија увелико захватила Италију, али ето толико их је страх што ће неко примити у себе тело и крв Христову.

Где је ту памет?

С вером у Бога, до победе!

Божија милост се не купује

Слушам извештаје о стању са епидемијом вируса који је човечанство разорио и посебно начулим уши да чујем како је у великим, најбогатијим, светским метрополама. Ни сањао нисам да ћу чути како у једном Њујорку нема људи на улици, како се затварају радње, страх се увукао у кости обичног света, а посебно богати квартови су опустели. Уплашила се моћна елита да ће се заразити. Уосталом, када чују да су нпр. британски премијер Борис Џонсон, па и принц Уједињеног Краљевства Чарлс, на коленима, како се не би уплашили. До главе је дошло коначно, додуше прилично касно, да се не може све парама купити. Посебно не Божија милост, а са њом понајпре здравље.

До јуче тако охоли и моћни, изнад свега бахати, мислећи да је свет под њиховим ногама, гулили су кожу сиротињи, летовали на најскупљим дестинацијама, баханалисали се…А сада? Сада су у својим огромним вилама у четири зида приковани. Сада им се те виле које су градили или куповали ради престижа чине као затвори. Руку на срце и јесу. Сви се некако осећамо као да смо у затвору, али са том разликом што срећна породица и у пет квадрата ако има истинске љубави биће срећна. Овоме што је навикао на баханалије и развратан живот ни хиљаду квадрата не помаже да буде срећан. Он сада живи у страху да није заражен. Има ли бољег доказа да од Господа нико није јачи и да Бог када види да ђаво покушава да превлада очас посла све врати на нулу. Само да ти докаже да можда можеш како хоћеш, а не и докле хоћеш.

Но, вратимо се на читаву ову гунгулу око корона вируса. Застрашујуће звуче поједина истраживања да је људима у Америци далеко већи проблем од тога да ли ће их можда вирус у смрт отерати чињеница да и ако се излече доћи ће им рачун из болнице који је астрономски. Цирка око 40 000 долара. Што значи ако их вирус не убије, убиће их трошкови лечења. Отуда је страх још већи. Наравно, онај малопре описани бахати и богати то ће платити. Свакако уз гунђање и псовање Бога јер је ето морао да се испрси, али познато је да су најбогатији, с обзиром какве су им душе, уједно и најшкртији. Нажалост, страдаће америчка сиротиња, понајпре јер нема пара да плати лечење. Здравље је на западу изузетно скупо и зато не постоји ништа важније него чувати здравље. Оно се најбоље чува кроз духовно уздизање и стварање амбијента срећног живота без стреса, а има ли веће среће него када си у породичном окружењу и када успеш да обезбедиш да сви имају у кући скромно, али довољно, и подједнако. Када се прилагодите томе да од свега што је Бог понудио узмете колико вам је довољно и да не претерујете. Зато је све морало, можда и овако сурово, да нас удари и да се вратимо на почетак. Да станемо са обе ноге на земљу и да схватимо да јурњава за животом не води никуд, већ да је уз чврсту веру стварање скромног и нормалног живота суштински идеал.

Сви ти мултимилијардери све те милијарде у гроб понети неће. Сада када је ванредна ситуација дијаманте, злато, паре, виле и аутомобиле, не може да једе. Још није дошло до тога да све то не вреди баш ништа, али смо на добром путу ако наставимо тако бахато да дођемо у ситуацију да заиста храна и вода буду суво злато, а да све те милијарде што неко има на рачуну постану безвредне. Зато, учврстимо се у вери, молимо се Господу за спасење душа наших, чувајмо пре свега своје духовно здравље, а потом и физичко, чувајмо и негујмо породичну срећу и будимо скромни. Скромност је врлина и то каква врлина. Све ово што сам набројао нема тих пара са којим можете купити, а јурећи за парама и богатством све то можете изгубити и себи несрећу на врат натоварити.

Црногорска власт слави корону

Нико се пандемији корона вируса није обрадовао као црногорска власт. Мило и Душко бројали су последње часове у фотељама, с обзиром на гнев народа који је данима излазио на Литије изражавајући револт против антицивилизацијског закона о слободи вероисповести, а онда им је у спасоносном смислу по њих дошла епидемија ковида 19. Тако дођосмо до једне парадоксалне ситуације да када се читаво човечанство хвата за главу шта га је снашло, Мило и Душко у свој календар зла као црвено слово могу да упишу дан када је стигла корона у Црну Гору. Најпре зато што им је пружила прилику да се консолидују, а потом и како да осмисле нове пакости према Србији која им је ваљда крива зато што постоји.

Најновија пакост осмишљена је у кухињи Душка Марковића, старог удбаша и садашњег председника владе Монтенегра, који је преко свог билтена „Вијести“ пустио срамну информацију како је Србија наводно конфисковала три респиратора Црној Гори. Све то је послужило да остали монтенегрински медији поведу застрашујућу хајку против Србије, како би тамошњи режим по ко зна који пут јавности показао како сво зло овог света према приватној држави Мила Ђукановића долази из Србије. Насупрот злој Србији која плени респираторе унесрећеној Црној Гори, на другој страни званична Хрватска има емпатију према грађанима Црне Горе и она дозвољава да респиратори стигну на одредиште. Тако је бар јуче вођена оркестрирана злочиначка кампања осмишљена од стране црногорског режима.

Има ли бољег доказа да здравље људи у Црној Гори уопште не занима тамошње власти. Они ову пошаст која нас је све снашла користе за обрачун са Србијом, а посебно са свима онима који се осећају као Срби у Црној Гори, јер по логици коју режим пласира свако ко се осећа Србином и воли Србију је издајник, с обзиром да они креирају слику како Србија жели зло народу Црне Горе, јер не да респираторе. То што би без Србије готово све црногорске продавнице биле празне и што би рафови хватали паучину, јер нити НАТО, нити Европска унија, нису се претргли да макар мало помогну верним слугама, о томе Мило и Душко не желе ништа да кажу. Истини за вољу, готово сва роба у црногорским продавницама је из Србије. Од уља, брашна, шећера, млечних и кондиторских производа, хемије… Толико о „злој Србији“ која заплењује респираторе.

На крају, оно што је врхунски јадно је гађање у емоције људи. Добро знају Гебелси у црногорској власти да се народ за своје здравље највише плаши. Када свуда објавите лаж како „зла Србија“ спречава да дођу толико неопходни респиратори који би неком живот значили, онда таква информација по природи ствари изазива револт код обичног народа. Свесни да када прође пошаст око епидемије да их Литије поново чекају, као и одлучна борба народа против зла које више од тридесет година јаше грађане Црне Горе, прибегли су најпримитивнијем методу обрачуна са политичким неистомишљеницима и према суседној држави која их упрокос најбеднијим нападима хлебом храни. Ипак, онај ко болест користи себи за корист показује заправо колико је слаб. Режим у Црној Гори, колико год да слави корону, ипак мора да зна да му је дошао крај.

Црна Гора и Србија, то је једна фамилија!

Писмо Србима којима је срце у Загребу

Дотична господо,

Опростите, али вама не могу да напишем оно „поштована“, чак и ако бих био принуђен да испуњавам форму. Једноставно, ви не заслужујете ама баш никакво поштовање, па ни то формално. Ви чак не заслужујете ни презир, јер и то би била нека емоција према вама. Ви не заслужујете ама баш ништа, јер ви и јесте ништа.

Вама се обраћам као ништавилима. Не због чињенице што ви аплаудирате у знак подршке Загребу. Људски је имати сажаљење за свачије муке. Мени је невиног света, посебно деце, увек жао. Ви сте ништавила из сасвим другог разлога, а он се састоји у томе да никада се нисте сетили да у знак подршке било шта организујете за толике страдале Србе, посебно оне Србе које побише и протераше преци ових којима сада кроз аплауз дајете подршку. Данас је годишњица НАТО агресије, а ви за 21 годину нисте се никада сетили било какав перформанс или било шта друго да организујете како би се одржало сећање на невино страдале ваше сународнике. Није вам срце никада било ни у Алексинцу, ни у Сурдулици, нити у Грделичкој клисури, нити икада искрено у згради РТС где невино страдаше људи на свом послу. Ово последње сте користили искључиво за политички обрачун са неистомишљеницима. Једнако, никада вам срце није било ни у Книну, нити у Петрињи, Обровцу, Бенковцу, нити било где широм Републике Српске Крајине коју са карте избрисаше преци и савременици ових којима дајете данас подршку кроз аплауз. Битно је да вам је срце код њих, што данас демонстрирате кроз графите по Београду, као што је такође битно да вам срце никада није било међу сопственим сународницима. Немам никакву дилему- ви жалите што сте се родили као Срби. Отуда, баш због тог вашег најпримитивнијег аутошовинизма искрено вас сматрам за ништавила. Хигијенски је са вама прекинути сваки контакт.

Туђи измет вам очито увек лепше смрди. Срамно је и скандалозно док шаљете срца ка Загребу да се не присетите да тамо у катедрали са које крст паде лежи зликовац попут Степинца. Срамно је и скандалозно да идете током лета да сунчате ваше задњице по хрватском приморју баш када они славе једино што имају- највећи злочин после Другог светског рата. Вама никада није сметало да вашу задњицу осунчате испод билборда на коме је фотографија прославе геноцидне акције каква је „Олуја“. Док путујете „Лијепом њиховом“ верујем да се никада нисте сетили да запалите свећу у Јасеновцу, највећем граду под земљом чији су „становници“ ваши сународници. Живе су их сахрањивали, очи и гркљаје им вадили, али вас то не занима. Ви дајете срце потомцима ових што су такве ствари чинили. Верујем док сунчате ваше задњице да уживате у тактовима Перковићевих песама, па ко зна, можда и запевате коју. Чисто да дате допринос слављењу највећих монструма које је свет упознао.

Да закључим, знам да ћете ме сада осуђивати где год стигнете. Прогласићете ме за најгорег. Искрено, ја се радујем томе. Била би ме стид и срамота да ме ви хвалите. Дистанцa коју правим између вас је таман таква да на вас гледам као на губу. Уз изразито гађење које према вама испољавам немам намеру чак ни да вас поздравим.

Одвратни остали и сви се вас гадили!

Владимир Ђукановић

народни посланик у Скупштини Србије.

Писмо комшијама

Поштоване комшије,

Одмах да се разјаснимо, ово „поштоване“ пишем реда ради, јер некако никада нисам могао да вас поштујем. Но, како писма обично крећу са тим формалним уводом, нећу га ни ја мењати.

Видим да вас је снашла тешка мука. Стресао вас је земљотрес и то је заиста страшно. Као верник, православни хришћанин, ја се никада туђој несрећи радовао нисам, па чак ни несрећи душмана наших. Напротив, код нас православних је такав обичај да се молимо и за непријатеље наше. Искрено ми је жао невиног света који је доживео стрес и свакако озбиљну материјалну штету.

Ипак, немојте од мене очекивати не знам какву емпатију. Не пада ми на памет да пискарам бесмислене статусе по друштвеним мрежама и да сузе роним за вашом муком, тим пре јер сте ви главни генератори муке мојих сународника. Можда вам је овај земљотрес и нека врста опомене да пробате макар мало да се покајете за сва злодела која починисте над Србима. Наравно, тешко ће то ићи у вашој загребачкој катедрали, јер у њој сахранисте зликовца какав је Алојзје Степинац, па му се још у истој клањате и молите и хоћете за свеца да га прогласите. Није ни чудо што је крст пао са врха таквог места, јер Бог ипак не прашта када се зликовцу клањаш.

People walk past a damaged house after an earthquake in Zagreb, Croatia, Sunday, March 22, 2020. A strong earthquake shook Croatia and its capital on Sunday, causing widespread damage and panic.(AP Photo/Filip Horvat)

Елем, пошто код нас иде годишњица сећања на НАТО агресију којој сте се толико радовали, па сте још дозволили прелет НАТО авиона преко ваше територије како би злочинци убијали нашу децу и нејач, а ви се сеирили над нашом муком, ја понављам ипак нећу да славим вашу несрећу. Но, подсетићу вас какви сте тада били, јер Божија опомена, а очито и казна, дође кад тад. Ви сте као народ толико грешни, да не знам колико да се кајете грехе ваших предака, а и вас самих који такве претке славите, не можете да окајете. Но, није моје да судим. То ради Господ.

Чак и данас када се човечанство стиди нацизма, ви се поносите тиме што сте били на страни нацистичке Немачке. Ваш најомиљенији певач пева песме у славу најгорим злотворима у историји човечанства, а ви на тактове таквих песама поскакујете и у транс се бацате. Једини сте народ који је у својој историји имао „фабрику зла“ како је синоним за логор Јасеновац, а приде сте такође једини народ који је у својој историји имао логор за децу као што је Јастребарско. Опростите, волео бих када би у вашој историји имали да покажете свету нешто што је везано за вашу „тисућуљетњу“ културу или државотворност, али тога нема. Једино чиме се дичите су логори, протеривање и клање Срба.

Срећни сте били када сте Србе из Крајине етнички почистили са њихове земље. Данас славите етничко чишћење као државни празник, јер свакако немате који други датум да узмете, с обзиром да државу никада нисте ни имали. Вама је срећа увек била у нашој несрећи.

Отуда, поштоване комшије, још једном понављам, жалим шта вам се догодило. Ви нас не бисте жалили. Ипак, у томе је разлика између нас и вас. Но, како год, пожурите са покајањем, јер оно што је на злочину створено, никада не може и да опстане. Кад тад Господ то уреди. Мислите о томе данас док вас земљотрес тресе.

Владимир Ђукановић,

народни посланик у Скупштини Републике Србије.