Фотеља по сваку цену

Нисам могао да поверујем када сам читао текст вечитог политичара у покушају, Бошка Обрадовића, кога је очито Драган Ђилас упрегао да отпочне кампању о тзв.прелазној влади. Нисам, јер ми заиста није ни на крај памети могло да дође да неко уопште размишља о било каквој влади, односно боље рећи о уваљивању у фотељу, док нам људи умиру. То је врхунски неморал, али од те политичке групације одавно ништа корисно и не може да се очекује.

Но, без обзира на тај застрашујући примитивизам, ипак морамо да прокоментаришемо захтев који је упутио Драган Ђилас преко уста Бошка Обрадовића. По њиховим пројекцијама то би била некаква влада стручњака, никако политичка, и она би као таква била прелазног карактера. Да се разумемо, прелазне владе се иначе формирају када имамо изузетно тешке политичке кризе, односно праве револуционарне ломове. Тада се формира некаква прелазна влада која би успоставила какав такав систем док се не одрже избори. Опростите, ми у Србији немамо ни назнаке било чему сличном, осим ако стари револуционар Бошко није намерио да покуша преврат да изврши.

Главни Бошков аргумент је чињеница да је сада уведено ванредно стање, а наводно у ванредном стању владу би требало да воде стручни људи. По тој глупој логици очито би сваки пут у некој земљи када дође до ванредних околности влада требало да поднесе оставку и да је мења некаква влада стручњака. На страну то што нам Бошко није објаснио ко то даје лиценцу да је нека личност стручњак или експерт како се то сада модерно каже. Можда Бошко себе прогласи стручњаком, па се сам предложи за фотељу. Но, чак и када би се усвојила ова бесмислена логика, којом суштински се поништава воља народа који је на изборима бирао своје политичко руководство да га предводи, гле чуда чак и у ванредном или ратном стању, поставља се питање ко би ту владу изабрао. Да би се влада изабрала неопходно је да се састане скупштина и да ту владу изабере. Код нас тренутно постоје два проблема- први је већ постојеће ванредно стање и забрана окупљања, што практично онемогућава скупштину да се састане, као и чињеница да је моментом расписивања редовних парламентарних избора актуелни скупштински сазив практично на снази само у техничком мандату до избора новог који ће се догодити по завршетку већ расписаних избора. Практично, чак и када би неко желео да испуни Ђиласову и Бошкову жељу, она би била немогућа, јер такву владу не би имао ко да изабере. На крају, скроз да будем искрен, ко би то могао посланике владајуће већине да у потпуности наговори да гласамо за такву владу, чак и када би се некакав договор постигао? Мандат припада посланику те сходно томе најискреније велим да за такву будалаштину жив не бих гласао.

Да резимирамо ово писаније. Прво, неморално је о фотељи размишљати док траје ова пошаст. Ипак, очито су Ђиласу и Бошку фотеље животно питање. Нашој земљи су набавка респиратора и предузимање свих могућих мера да се пандемија корона вируса која хара човечанством код нас сузбије. О фотељама и политици можемо да говоримо после избора. Међутим, није лоше да у овој невољи свако покаже своје право лице. Дотична господа показују похлепу и да су гладни власти, јер очито су рачуни Драгана Ђиласа почели да пресушују.

Друго, жеља да се домогнеш власти по сваку цену, чак и без избора, врхунски је скандал. Бесмислени захтев за некаквом владом стручњака, очито само оних које Ђилас и Обрадовић стручњацима прогласе, је баш то. Долазак на власт мимо воље народа. Е то је оно што не долази у обзир да се догоди. Отуда господо, када престане ванредно стање, изборни процес се наставља. Изволите, ако сте у стању, скупите потписе и изађите на изборе да видимо да ли вредите више од пола луле дувана. Уколико се одлучите и даље за бојкот, ваш проблем. Одмах да вам саопштимо да нас апсолутно не занима што ћете изборе бојкотоват, јер што наш народ каже- сами пали, сами се убили.

Advertisements

Вирус спаса Савеза за Србију

Када ти ништа од руке не иде, а ти се онда уздај у епидемију.

Отприлике ово би могао да постане нови слоган Драгана Ђиласа и осталих политичара у покушају окупљених у ономе што је још увек остало од Савеза за Србију. Схвативши да им прича око бојкота не иде никако, те да их готово сви напуштају, јер ако ништа а оно у својим локалним срединама хоће да изађу на изборе, ова занимљива дружина почела је да се узда у одлагање избора због пандемије корона вируса. Читајући вести и саопштења по порталима који су под њиховом контролом може се стећи утисак да они готово са усхићењем доживљавају сваку нову вест која би могла да подигне панику међу људима и да натера власт да заказане изборе одложи. Иде се дотле да се чак инсистира да је сам председник Србије заражен корона вирусом, јер се у Вашингтону поздравио са сенатором који се опет претходно поздравио са неком особом за коју је потврђено да има корона вирус. Чини ми се да би их невиђена срећа обузела уколико би заиста Вучић био заражен овим вирусом, јер када политику немаш, а самим тим немаш грађанима било шта да понудиш, онда ти ништа друго не преостаје него да се радујеш потенцијалној несрећи онога који је бољи од тебе.

Наравно, чињенице о самом вирусу више никог не интересују. Чак ни чињеница да је у неким ранијим епидемијама које су се збивала када су ови што данас оптужују за све и свашта били власт било 137 смртних случајева. Ипак, тада је постојала нека нормална опозиција којој није падало на памет да оптужује било кога у власти зато што је настала епидемија од које се далеко моћније светске државе нису могле лако да заштите. Елем, корона вирус је објективно мање опасан од вируса грипа, али је проблематичан зато што за њега не постоји лек, што свакако код народа изазива панику и зебњу. Отуда је овај вирус буквално разорио многе светски моћне економије. Ипак, нигде у свету ниједна политичка структура не користи ову муку и несрећу за свој политички бенефит, што на жалост у Србији очито није случај. Овде је некима корона вирус добро дошао да покрену кампању притиска да се избори одложе, јер то им је једина сламка спаса да опстану у политичком животу. Зато ћемо у наредном периоду имати најгоре подизање панике оличено у свесном пласирању дезинформација. Чињенице, као што већ написах, никога неће занимати. Што би народ рекао- тим горе по истуну.

Оно што посебно читаву ову гунгулу чини додатно сулудом биће вређање сваког лекара специјалисте уколико изађе на мале екране и каже да нема разлога за панику. Онај ко се дрзне да умирује јавност нека се у старту припреми за медијског тополог зеца, јер биће означен као Вучићев бот. Живи били па видели, али тим људима ће се доводити у питање стручност, како су стекли диплому, а биће и коментара да су та места заслужили јер су то „Вучићеви и Златиборови лекари“. Лудило када узме маха, оно нажалост тешком муком се зауставља.

Отуда, апелујем на људе да пажљиво прате шта им сопштавају надлежни државни органи, као и Светска здравствена организација. Саветујем им да што мање читају бомбастичне наслове и да уколико буде потребе, а верујем да у потенцијално ванредним околностима свако има довољно савести шта му је чинити, одазову се на позив државе да помогну. Далеко моћније државе од нас, попут Италије рецимо, Јужне Кореје, Ирана, па и Кине најпре, суочиле су се са последицама ове епидемије. Италија можда и понајвише, јер је очито смртност у тој земљи највећа. Ми смо, Богу хвала, за сада добро кренули са управљањем ове кризе, слушамо савете Светске здравствене организације и боримо се. Оно што је најбитније, паника се никако не сме ширити, већ се о овом вирусу морају знати чињенице. Чињеница је да је он по свим показатељима мање опасан од вируса грипа, али је проблематичан јер за њега још увек нема лека. То је оно што највише изазива забринутост, посебно код старијих особа које могу да буду смртно угрожене. Зато сам згрожен да ову муку и несрећу неко може да користи за своје политичке поене.

Фуј!