СТРАХ

Страх је примарна емоција која настаје док очекујемо неку истинску опасност или пак умишљену. Може да настане и услед непосредног опажања, али и услед претње која нам је стављена у изглед. Све у свему страх је потпуно природна емотивна реакција организма. Оно што је на свакој индивидуи да чини је свакодневна борба да се страх превазиђе, јер објективно једини страх који човек би требало да има је страх од Господа.

Србија, као уосталом и читаво човечанство, преживљава озбиљан рат са епидемијом корона вируса. Намерно истичем реч рат, јер ту исту реч употребљава и наша струка. С обзиром да нема тог рата који не изазива страх код било ког човека, посебно због неизвесности шта ће се догодити и колико ће сама индивидуа у том рату страдати. Између осталог управо је неизвесност та која највише удара на човека и изазива му страх. Поставља се питање како да тај проблем превазиђемо. Објективно, против корона вируса не постоји лек, посебно не превентивни. Такође, можете свуда да га зарадите и може свако да га добије. Није смртоносан, али може да буде. Веома лако је преносив, а као што видимо покосио је пола света. Све ово када чујете, што су иначе чињенице, па на то додате мере кућне изолације, па још на то недовољно сазнање када би епидемија могла да престане и колико то још морате да седите у кућном притвору међу четири зида, значи све то у збиру сасвим је нормално да изазива озбиљан емотивни поремећај код човека. Додатно, нарушава се имунитет, јер страх који ми сада преживљавамо праћен је свакако бројним стресовима, а познато је колико стрес утиче на имунитет. Није ни мало пријатно када сваки дан слушате колико је нових преминулих, колико је оних који се са душом растају на респираторима, а све то дубоко свесни да може и вама да се догоди.

Шта чинити?

Најпре, никако не прихватати информације са друштвених мрежа, јер по свим истраживањима бар 70 одсто њих су лажне. Лажне информације могу да изазову озбиљан стрес и узнемирење. Информисање је неопходно свести на најосновније информације и то искључиво званичне. У оваквим ситуацијама једино се прихватају информације које држава званично обелодани. Како су мере социјалне изолације више него пожељне, трудите се да нигде не излазите осим ако то заиста није неопходно, а пошто свакако немате са ким да се дружите посветите се деци и породици или уколико сте сами трудите се да што више читате како би што мање размишљали о ономе што изазива зебњу. Такође, пожељно је изменити режим живота, односно потрудити се што раније отићи на спавање и искључити телефоне, како би вас информације што мање погађале.

Најзад, оно што је најбитније је духовно јачање, што значи да је неопходно сваки дан помолити се Господу, очитати Оче наш, Богородице дјево, молитву за здравље и молитву за болесне, окадити кућу и пробати да прочитате што више светих књига. Страх који испољавамо морамо да сузбијамо управо тиме што ћеmo кроз духовно јачање схватити да је заправо једини оправдани страх онај страх од Господа. Све ово што нам се збива схватити као велико искушење које ћемо чврстом вером, молитвом и покајањем, сигурно победити.

Амин Боже!