Онлајн учење

Надам се да ми нико од мојих познаника, што оних који су моја генерација или горе доле нешто старији или млађи, неће замерати на мом признању колико око себе нисмо видели да се толико тога изменило, па и само учење. Да се разумемо, ја сам књишки човек, научен да само уз задњицом загрејану столицу и књигом испред себе може квалитетно да се учи. Ипак, очито је вирус корона морао да све нас некако погоди, па да схватимо да су наши потомци навикнути на сасвим другачије учење, али које је објективно веома успешно. То је то чувено онлајн учење.

Лично, ја преко интернета једва да неки краћи текст могу да прочитам. Навикао сам да озбиљне текстове читам испред себе. Међутим, данашње генерације готово и да не читају новине, а књиге гутају путем интернета. То је нешто на шта морамо да се привикнемо. Тешко да бих неког професора пет минута могао да слушам преко лап топа, али видим да моји клинци то третирају као нешто што је сасвим нормално. Пошто моји синови иду у школицу енглеског од своје треће године, а с обзиром на околности због пандемије часове одрађују тако што преко таблета слушају учитељицу, примећујем да одлично напредују и да су далеко заинтересованији него када су на часу. Такође, школска деца која своје обавезе сада обављају путем наставе преко РТС на основу онога што ми њихови родитељи говоре изгледа да су далеко заинтереованија и напреднија са градивом него када су на настави. Наравно, ово никако не значи да би школе требало затварати, али свакако значи да би наш наставни систем морао да се реформише, јер деца данас и пре него што крену у школу знају да користе и лап-топ и таблет, па ће систем морати њима да се прилагођава.

Оно што ме је изузетно пријатно изненадило је наш наставни кадар који је показао изузетну спремност да се врло брзо преоријентише на онлајн часове и да прилагоди програм. То додатно показује да ћемо систем морати да реформишемо, јер очито постоје наставници који су мимо свега пратили како се у свету одвија настава и како се унапређује. Овим путем желим да тим људима честитам на свему што чине, јер од изузетне важности је да нам ђаци не губе од наставе.

На крају, да не буде како заговарам промене, а да најпре себе нећу да мењам, прихватам овај изазов. Најпре, зато што сам неко ко иначе увек воли да учи, јер сматрам да се човек учи док је жив. Увек се трудим да завршим неки додатни курс или програм који ће ми допринети да најпре поправим и усавршим себе, а потом и посао којим се бавим. Отуда, мораћу да прихватам онлајн наставу и да се истој прилагођавам. Мада, ипак, без обзира на савремене токове- књига је ипак књига, док је интеракција са другим ученицима и наставником уживо ипак нешто што нема цену. У складу са тим апелујем на државу да пронађе неко средње решење које ће апсолутно унапредити учење наших ђака.