Остајте овдје

Остајте овдје!.. Сунце туђег неба

Неће вас гријат к’о што ово грије

Грки су тамо залогаји хљеба

Где свога нема и гдје брата није

Ех, драги наши земљаци како мило сада звуче стихови песме „Остајте овдје“ Алексе Шантића док их читате негде у изолацији по европским градовима или у неком карантину у ког вас сместише када сте хтели назад у Отаџбину. Смучиле су вам се све паре овог света што сте и ако сте уопште зарадили. Приче о обећаним земљама, бољем животу, сјајним условима, напредовању, све је то пало у воду у само неколико дана. Пожелесте ви вашу Србију као никад у животу.

Е сад, драги наши земљаци, нама је такође драго да вас видимо. Но, ипак, некако би да мало ту радост и виђање одложимо. Разумем да не носи сваки од вас вирус из тих обећаних земаља, али злу не требало, овог пута ваше усхићење што би нас видели и провели неколико дана у земљи која вам ништа није пружила задржите у тим обећаним земљама у које сте се отиснули. Тим пре, јер нам стално говорите како су то уређене земље и како се тамо поштује закон. Замислите, колико год да негодујете што морате у карантин ако већ запнете да дођете, али и у Србији мора да се поштује закон. То смо научили баш од земаља у које се ви отиснусте.

Него, драги наши земљаци, видим да су вас тамо у тим обећаним земљама поставили на место које вам припада. Нисте желели у Србији да будете чобани, већ изабрасте по Немачкој да будете немачки овчари. То је легитимно, али тамо тамо драги земљаци нема респиратора за вас, нема лечења, нема врдања из изолације, па чак, што је у тим обећаним земљама све присутније, добијете шут карту да се вратите тамо одакле сте дошли. Ми би вас драге воље примили, али у неким срећнијим околностима. Сада вашу љубав према Србији, али и према вашим најближима, докажите тако што нећете долазити или ћете лепо свој долазак уколико вас срце толико вуче ка земљи из које побегосте провести у карантину.

До тада, читајте Шантића и имајте у глави да је џабе сво благо овог света, свако могуће напредовање, дипломе, трице и кучине, ако здравља и најближих до себе немате. То се не купује, то се чува.

Advertisements

Завера теоретичара завера

Ништа се код Срба не прима тако квалитетно као приче о заверама. Најчешће оним глобалним, али свакако и оним против српског народа. Наравно, није да у свим тим силним причама нема и истине. Напротив, баш у свакој од тих разних теорија чучи помало и истина. Ипак, све те силне приче најчешће су нама Србима, а да се не лажемо и читавом човечанству, послужиле као оправдање за сопствене слабости или грешке које смо кроз историју чинили.

Свака теорија завере потенцијално је веома опасна за друштво. Најпре због чињенице зато што шире масе почињу да верују у ту причу и своју даљу политику почињу да базирају неретко на лажима конструисаним кроз завереничку причу. Такво политичко празноверје може нацију да доведе до озбиљне катастрофе. Посебно се ужасан проблем јавља када такве теорије почињу да се распредају по питању здравља људи, што видимо да је данас случај када преживљавамо пандемију корона вируса.

Елем, теоретичарима завере је превасходни циљ да докажу како је корона вирус глобална завера против човечанства и да он заправо и не постоји. Ти који то шире, наводни борци против глобализма и тзв.патриоте који своје родољубље доказују тако што ће на сваком кораку говорити о америчком нападу на човечанство су најгоре штеточине по нацију. Најпре зато што своје бесмислене приче не базирају ни на једном доказу, а потом зато што и наговарају народ да се не придржава правила која су прописана од стране државе, што може да изазове озбиљне последице по здравље људи. Да трагедија буде већа, приче ових људи највише се примају код старије популације која би баш сада требало највише да буде обазрива. Не помажу ту ни чињенице о броју мртвих у Кини, Италији, Шпанији… Све је то бесмислено, јер како нам кажу ови стручњаци опште праксе то је глупост. По њима вирус не бира године, те су упозорења државе заправо заглупљивање људи. Циљ је, како нам они као „велики стручњаци“ веле, да народ буде стадо оваца. Додуше, када им запрашти око задњице, односно када неко њихов или они сами не дај Боже оболи, е онда трче код лекара које су до јуче исмевали по помоћ.

Зато, молим државу да овакве несрећнике који несвесно чине заверу против народа глупавим теоријама завере што пре санкционише. Од њих не постоје веће штеточине по народ и државу.

Ванредно стање

Елем, да се разумемо, лично никада нисам био присталица увођења радикалних мера од стране државе, посебно не око увођења ванредног стања. Но, како нисам лекар, нити се ишта разумем у медицинску струку, а додатно и као неко ко не раполаже адекватним подацима о потенцијалној широј опасности ширења корона вируса, моје је да слушам шта ми држава каже и препоручује. Како свима, тако и мени, тако и мојој породици. Уколико држава каже да се не излази из куће у некој крајњој варијанти, онда нема нос да се промоли и то је амин.

Отуда, немам намеру да пискарам будалаштине и своја виђења да ли је увођење ванредног стања било неопходно. Очигледно је да нам дисциплина недостаје, а с обзиром да су искуства земаља у Европи прилично драматична, ова мера је вероватно била неопходна. Чак и као психолошко отрежњење недисциплинованом свету. Заиста, ако је неко спреман да побегне из изолације у коју га је држава сместила како потенцијално не би заразио остале, а имали смо један такав случај, онда држави ништа друго не преостаје него да уведе крајње радикалне мере како би се народу ставило до знања да са овим нема шале.

Коначно, морамо да схватимо шта је држава и да поштујемо њене одлуке. Либерална схватања друштва највише су пала на испиту управо у земљама које су их афирмисале. Баш у њима данас су на делу најригидније државне мере, јер не постоји ниједно људско право које може бити изнад националног интереса. Превасходни национални интерес у овом моменту је да се сачува здравље народа и да се потенцијалне последице сведу на најмању могућу меру. Да би се то учинило процењено је да се мора ићи са крајње радикалним методама и ту даље нема више места за дискусију. Сви заговорници људских права, посебно у невладином сектору, овог пута мораће да прихвате новонасталу реалност. Посебно они који су заговорници тзв.слободе медија која би подразумевала да можеш да објављујеш шта год ти падне на памет. У ванредном стању то није могуће и свако ширење панике кроз лажне вести жестоко се санкционише. Уосталом, зар није кључни напад на Вучића до пре неки дан био зашто се не уводи ванредно стање. Видим да сада када је уведено они који су се толико срчано залагали за увођење истог одједном су променили плочу, па се позивају на људска права и сличне трице и кучине уз образложење да ипак није имало потребе уводити ванредно стање. То је доказ њиховог најгорег лицемерја.

Као закључак нека вам послужи ситуација у појединим градовима у Италији и Шпанији. Наиме, у некима је на снази апсолутна забрана кретања без дозволе коју вам даје локална самоуправа. Уколико то прекршите и полиција вас ухвати, одмах плаћате казну, а негде могу и у изолацију да вас ставе. Ипак, колико год да је то тешко, људи су тамо свесни каква се опасност надвила над њиховом земљом и слушају шта држава каже. Време је и да се ми дисциплинујемо и да почнемо да размишљамо да је битан читав колектив, односно народ и држава, а не само сопствена маленкост.

Битка је у току, борите се за Србију!

Народ вером побеђује

Било је дивно јутрос на Светој Литургији у Цркви Светог Василија Острошког на Бањици. Црква пуна верника који у срцу и души носе истинску веру у Христа и са њом се храбро боре против пошасти короне вируса. Та слика ме је охрабрила и осећао сам се пресрећно. Људи нису у паници, окупљају се у Божијем храму дубоко свесни са чиме се човечанство и наша Отаџбина суочавају. Нико није уплашен, јер у себи каже- имам веру и вером се борим!

Искрен да будем, мислио сам да ће паника бити већа, јер толико се лажних вести ширило. Ипак, није тако. Народ захтева дисциплину, моли се и људи храбре једни друге. Без страха прилазе Светом Путиру дубоко свесни да су тело и крв Христова јачи од сваког вируса и сваке бактерије. После Литургије нико не иде да ужива у викенду, већ иду својим кућама да се припреме за тешке моменте који нам наступају. Поносан сам на народ који припадам, јер је показао у највећој мери да није подложан паници. Колико год да имамо неодговорне људе који су првог дана опустишили продавнице и апотеке како би правили залихе, ипак већ после два дана све се унормалило и људи разумеју шта се збива.

Поносан сам и због великог броја људи који се јављају да финансијски помогну ако буде потребно да се купе респиратори или друге неопходне медицинске потребштине. Поносан сам јер су ме млади људи контактирали да питају како могу волентерски да се ангажују и да тако дају свој допринос Србији у овој тешкој борби. То је она Србија, саткана у искреној вери и жељна јединства и слоге. Она коју нажалост само несрећа споји, али која постоји у свима нама.

Порука председника Србије да пораз није опција је фантастична порука. Пораз никада није и не сме да буде опција за Србију. Жао ми је што је један политичар из опозиције покушао да искористи ову муку и да пласира лажне информације око формирања наводног кампа за заражене подно Авале поставивши фотографије монтажне пољске болнице у Италији. Питам се да ли је полудео када чини такве нељудске потезе. Како очекује да му било ко верује у нешто што изговори када је спреман на овој муци да скупља поене и да лаже.

Србија је добро одговорила и припрема се за жестоку битку која нам следи. Одговорила је добро и држава, али и народ на који сам посебно поносан. Чврста вера нас држи. Пораз није опција!

Живела Србија!

Вирус спаса Савеза за Србију

Када ти ништа од руке не иде, а ти се онда уздај у епидемију.

Отприлике ово би могао да постане нови слоган Драгана Ђиласа и осталих политичара у покушају окупљених у ономе што је још увек остало од Савеза за Србију. Схвативши да им прича око бојкота не иде никако, те да их готово сви напуштају, јер ако ништа а оно у својим локалним срединама хоће да изађу на изборе, ова занимљива дружина почела је да се узда у одлагање избора због пандемије корона вируса. Читајући вести и саопштења по порталима који су под њиховом контролом може се стећи утисак да они готово са усхићењем доживљавају сваку нову вест која би могла да подигне панику међу људима и да натера власт да заказане изборе одложи. Иде се дотле да се чак инсистира да је сам председник Србије заражен корона вирусом, јер се у Вашингтону поздравио са сенатором који се опет претходно поздравио са неком особом за коју је потврђено да има корона вирус. Чини ми се да би их невиђена срећа обузела уколико би заиста Вучић био заражен овим вирусом, јер када политику немаш, а самим тим немаш грађанима било шта да понудиш, онда ти ништа друго не преостаје него да се радујеш потенцијалној несрећи онога који је бољи од тебе.

Наравно, чињенице о самом вирусу више никог не интересују. Чак ни чињеница да је у неким ранијим епидемијама које су се збивала када су ови што данас оптужују за све и свашта били власт било 137 смртних случајева. Ипак, тада је постојала нека нормална опозиција којој није падало на памет да оптужује било кога у власти зато што је настала епидемија од које се далеко моћније светске државе нису могле лако да заштите. Елем, корона вирус је објективно мање опасан од вируса грипа, али је проблематичан зато што за њега не постоји лек, што свакако код народа изазива панику и зебњу. Отуда је овај вирус буквално разорио многе светски моћне економије. Ипак, нигде у свету ниједна политичка структура не користи ову муку и несрећу за свој политички бенефит, што на жалост у Србији очито није случај. Овде је некима корона вирус добро дошао да покрену кампању притиска да се избори одложе, јер то им је једина сламка спаса да опстану у политичком животу. Зато ћемо у наредном периоду имати најгоре подизање панике оличено у свесном пласирању дезинформација. Чињенице, као што већ написах, никога неће занимати. Што би народ рекао- тим горе по истуну.

Оно што посебно читаву ову гунгулу чини додатно сулудом биће вређање сваког лекара специјалисте уколико изађе на мале екране и каже да нема разлога за панику. Онај ко се дрзне да умирује јавност нека се у старту припреми за медијског тополог зеца, јер биће означен као Вучићев бот. Живи били па видели, али тим људима ће се доводити у питање стручност, како су стекли диплому, а биће и коментара да су та места заслужили јер су то „Вучићеви и Златиборови лекари“. Лудило када узме маха, оно нажалост тешком муком се зауставља.

Отуда, апелујем на људе да пажљиво прате шта им сопштавају надлежни државни органи, као и Светска здравствена организација. Саветујем им да што мање читају бомбастичне наслове и да уколико буде потребе, а верујем да у потенцијално ванредним околностима свако има довољно савести шта му је чинити, одазову се на позив државе да помогну. Далеко моћније државе од нас, попут Италије рецимо, Јужне Кореје, Ирана, па и Кине најпре, суочиле су се са последицама ове епидемије. Италија можда и понајвише, јер је очито смртност у тој земљи највећа. Ми смо, Богу хвала, за сада добро кренули са управљањем ове кризе, слушамо савете Светске здравствене организације и боримо се. Оно што је најбитније, паника се никако не сме ширити, већ се о овом вирусу морају знати чињенице. Чињеница је да је он по свим показатељима мање опасан од вируса грипа, али је проблематичан јер за њега још увек нема лека. То је оно што највише изазива забринутост, посебно код старијих особа које могу да буду смртно угрожене. Зато сам згрожен да ову муку и несрећу неко може да користи за своје политичке поене.

Фуј!