Тиха већина и изборни цунами

Не волим велике речи, а посебно не волим да се осионо понашам над пораженим. Заправо, учен сам и васпитан у духу народне пословице- „У добру се не понеси, у злу се не понизи“. Свакако, драго ми је што смо однели невероватну изборну победу. Победу која није виђена од почетка вишестраначја и која је на неки начин показала да Србија заиста гласа за опцију која има пре свега великог лидера, али и опцију која нуде нешто. Срби не воле да гласају против, већ воле да гласају за.

Српска напредна странка ипак нема разлога за велико славље. Напротив, има разлога за велике бриге, јер народ је указао до сада невероватно поверење и тражи од ње да у потпуности преузме одговорност. Нама у Српској напредној странци то мора да буде јасно. Нема више позивања на то шта су неки други раније радили, јер сада тих других више нема. Отишли су у пензију или у историју. Народ сада гледа у нас.

Део опозиције који је бојкотовао изборе суштински ништа није разумео колику нам је корист учинио. Најпре, њихов бојкот се није ни осетио, јер на изборе је изашло више од половине уписаних бирача. Небитно је и да је којим случајем и био неки проценат испод 50 одсто, суштина је у томе да се њихов неизлазак на изборе није ни приметио, што је јасан показатељ да је њихово поверење у народу равно нули, а да су једино гласни у медијима и на друштвеним мрежама. Она тиха већина не проводи време на твитеру, већ ради и згражава се над оним што опозиција чини. Они људи дочекају изборе и тада покажу шта желе. Уосталом, главни показатељ њиховог фијаска, а са друге стране огромног добитка за Српску напредну странку, је чињеница да су напредњаци, за неверовати, у односу на претходне парламентарне изборе, уз сада мању излазност, добили нових преко 200 000 бирача. Тиме су демантовали све могуће будалаштине да више немају нови резервоар гласова. Напротив, рад на терену је једино мерило, а њега СНС веома гаји за разлику од нерадника из опозиционих редова.

Свакако, сада су кренуле теорије завере о покраденим изборима, о манипулацијама и слично. Исти оркестар исту песму свира сваки пут. Сви су им други криви за њихов неуспех до њих самих. Они су ваљда безгрешни. Елем, на самим бирачким местима сви други су имали више контролора од СНС, али и у самој РИК СНС нема већину. Према томе, приче о неправилностима су бесмислене, што су иначе потврдиле и све могуће организације које су изборе пратиле. Да ли се неком допада изборни резултат и да ли је он криза демократије, то је већ теоријска расправа, мада никада се народна одлука не може сматрати кризом демократије. Посебно је смешно позивање на легитимитет због излазности, јер рецимо на председничке изборе 2004.године када је Тадић победио Николића и у првом и другом кругу изашло је мање бирача него на ове парламентарне изборе, па нико Тадићев легитимитет није доводио у питање. Да не говорим о локалним изборима у Београду када је Богдановић за длаку победио Вучића, јер то су избори где је излазност у Београду била једва око 40 одсто, па нико није оспоравао легитимитет Богдановићу. Уосталом, да је била већа излазност, с обзиром на тренд увећања гласова СНС, Вучић и друштво имали би још већи проценат и број гласова.

Кључни проблем бојкоташке опозиције је у томе што они не виде себе, не сагледавају своје грешке, не нуде програм и изнад свега су нерадници. Док је њих таквих какви су, Вучић заиста може мирно да спава и да настави из избора у изборе да им држи лекције. Они њему нису никаква опасност. Опасност по Вучића и друштво врема од политичких неприлика које ће снаћи ускоро Србију, јер ту је потребно да се СНС покаже максимално одговорном. Такође, велика опасност прети и из редова саме СНС због незајажљивих апетита и амбиција њених кадрова, посебно сада ако осете да могу да буду бахати због оваквог изборног резултата. Ипак, да будемо искрени, народ је Вучићу пружио између осталог оволику подршку баш да би у својим редовима са таквима раскрстио. Ово му је прилика коју не сме да пропусти.

Како буде радио, тако му Бог помогао.

Вирус спаса Савеза за Србију

Када ти ништа од руке не иде, а ти се онда уздај у епидемију.

Отприлике ово би могао да постане нови слоган Драгана Ђиласа и осталих политичара у покушају окупљених у ономе што је још увек остало од Савеза за Србију. Схвативши да им прича око бојкота не иде никако, те да их готово сви напуштају, јер ако ништа а оно у својим локалним срединама хоће да изађу на изборе, ова занимљива дружина почела је да се узда у одлагање избора због пандемије корона вируса. Читајући вести и саопштења по порталима који су под њиховом контролом може се стећи утисак да они готово са усхићењем доживљавају сваку нову вест која би могла да подигне панику међу људима и да натера власт да заказане изборе одложи. Иде се дотле да се чак инсистира да је сам председник Србије заражен корона вирусом, јер се у Вашингтону поздравио са сенатором који се опет претходно поздравио са неком особом за коју је потврђено да има корона вирус. Чини ми се да би их невиђена срећа обузела уколико би заиста Вучић био заражен овим вирусом, јер када политику немаш, а самим тим немаш грађанима било шта да понудиш, онда ти ништа друго не преостаје него да се радујеш потенцијалној несрећи онога који је бољи од тебе.

Наравно, чињенице о самом вирусу више никог не интересују. Чак ни чињеница да је у неким ранијим епидемијама које су се збивала када су ови што данас оптужују за све и свашта били власт било 137 смртних случајева. Ипак, тада је постојала нека нормална опозиција којој није падало на памет да оптужује било кога у власти зато што је настала епидемија од које се далеко моћније светске државе нису могле лако да заштите. Елем, корона вирус је објективно мање опасан од вируса грипа, али је проблематичан зато што за њега не постоји лек, што свакако код народа изазива панику и зебњу. Отуда је овај вирус буквално разорио многе светски моћне економије. Ипак, нигде у свету ниједна политичка структура не користи ову муку и несрећу за свој политички бенефит, што на жалост у Србији очито није случај. Овде је некима корона вирус добро дошао да покрену кампању притиска да се избори одложе, јер то им је једина сламка спаса да опстану у политичком животу. Зато ћемо у наредном периоду имати најгоре подизање панике оличено у свесном пласирању дезинформација. Чињенице, као што већ написах, никога неће занимати. Што би народ рекао- тим горе по истуну.

Оно што посебно читаву ову гунгулу чини додатно сулудом биће вређање сваког лекара специјалисте уколико изађе на мале екране и каже да нема разлога за панику. Онај ко се дрзне да умирује јавност нека се у старту припреми за медијског тополог зеца, јер биће означен као Вучићев бот. Живи били па видели, али тим људима ће се доводити у питање стручност, како су стекли диплому, а биће и коментара да су та места заслужили јер су то „Вучићеви и Златиборови лекари“. Лудило када узме маха, оно нажалост тешком муком се зауставља.

Отуда, апелујем на људе да пажљиво прате шта им сопштавају надлежни државни органи, као и Светска здравствена организација. Саветујем им да што мање читају бомбастичне наслове и да уколико буде потребе, а верујем да у потенцијално ванредним околностима свако има довољно савести шта му је чинити, одазову се на позив државе да помогну. Далеко моћније државе од нас, попут Италије рецимо, Јужне Кореје, Ирана, па и Кине најпре, суочиле су се са последицама ове епидемије. Италија можда и понајвише, јер је очито смртност у тој земљи највећа. Ми смо, Богу хвала, за сада добро кренули са управљањем ове кризе, слушамо савете Светске здравствене организације и боримо се. Оно што је најбитније, паника се никако не сме ширити, већ се о овом вирусу морају знати чињенице. Чињеница је да је он по свим показатељима мање опасан од вируса грипа, али је проблематичан јер за њега још увек нема лека. То је оно што највише изазива забринутост, посебно код старијих особа које могу да буду смртно угрожене. Зато сам згрожен да ову муку и несрећу неко може да користи за своје политичке поене.

Фуј!