Распад ЕУ

Мало је речи за описати колико ми се иначе гадила бриселска администрација сачињена од гомиле лезилебовића и паразита који сисају крв грађанима Европе тако што примају бесмислено високе плате за бескористан рад. Такође, мало је речи за описати колико ми се гаде до повраћања данас када их гледам неспособне и беспомоћне у борби са корона вирусом. Онако задригли и румени, са пуним гаћама од страха, реч не знају да прозборе и да објасне народу широм Европе како да се заштити. Не знају, јер годинама их није интересовало како заиста функционише њихов одвратни централистички систем у Бриселу, као што их није никада суштински занимало да ли су земље чланице уопште способне да заштите здравље сопствених грађана. Занимала их је само њихова плата, хедонизам, живот на високој нози и како да заштите своје привилегије стечене на грбачи пореских обвезника широм Европске уније.

Зато сада следи неминовни распад. Онај политички, као финали, мало ћемо причекати на њега, јер се дебеле и задригле европске бирократе морају куд и камо да припреме за промену посла. Што се тиче моралног распада, он се већ догодио. Поверење у Брисел више не постоји, јер који год изазов да се поставио пред Европску унију она је пала на испиту. Да ли је то било питање економских криза у њеним чланицама или питање миграната, у свакој кризи Брисел је показао врхунску неспособност да се суочи са изазовима. По питању епидемије корона вируса показано је и врхунско лицемерје уз најпримитивнију ароганцију и себичност по питању хуманизма. Оно на чему се Европска унија темељила, а то су поштовања људских права и хуманизам, распало се као кула од карата. Нити за људска права неко мари, јер да је бринуо не би се догодио буквални распад здравственог система у многим чланицама Европске уније. Хуманизам не постоји, јер да постоји ваљда би државе прискакале једне другој у помоћ. Овако, свако је остављен на цедилу, што рецимо за нас који још нисмо чланови, а нећемо ни бити, значи да не постојимо у њиховим агендама за помоћ. Хвала, нема ни потребе. Како сте себе заштитили, немојте нас као Бога вас молимо.

Иначе, морам и реч две о погледима на људски живот који се манифестује у Европској унији, али и уопште у западним земљама. Наиме, док су трајале језиве епидемије по Африци или када гине на хиљаде људи у сулудим ратовима по Блиском истоку, па и код нас на Балкану, нико се не сети од тих дебелих и задруглих бирократа да се огласи и да говори о хуманитарној катастрофи. Док је корона вирус нападао Кину, дотична господа су била крајње лежерна и нису много бринули за муке Народне Републике Кине. Сада, када је запраштало око њихових задњица и када је вирус почео да коси старије становништво по Европи као снопље, е онда је то одједном постало страшно. Напрасно то сада постаје жестока борба за људске животе коју читав свет мора да прихвати. Опростите, а до јуче у Кини да ли је то била борба за људске животе? Односно, ви дебели и задригли са вашим свињским задњицама уроњеним у фотеље по бриселским канцеларијама, питамо вас данас сви отворено- да ли су љуски животи сви једнаки, или су ваши малкице „једнакији“?

Зато, када сва ова мука око корона вируса прође, са великим задовољством и усхићењем чекаћу моменат да се и формално распаднете. Такви неспособни какви јесте, уремљени само ка томе да су вам очи пара гладне, ви бескорисне кукавице и крвопије, боље место од неке затворске ћелије нисте ни заслужили.

Мигранти

Нисам теоретичар завере, али по питању миграната са Блиског истока и из Северне Африке слободан сам да изнесем мишљење да је све завера. Озбиљно осмишљена у садејству разарача држава и нација оличених у разним пролибералним европским круговима и екстремних назови националиста због чега испаштају европски народи. Заправо, тзв.екстремни националисти у већини европских држава глуме корисне будале, а корист имају само они којима су добробити мултинационалних корпорација битнији од добробити хришћанске европске цивилизације. Ту пре свега мислим на пролибералне кругове који су од Европе већ увелико направили калифат. Одмах да се разумемо, далеко сам од неког ко не воли Ислам. Напротив, имам огромно поштовање према Исламу. Арапе сматрам једном од највећих цивилизација која је човечанству доприлена немерљиво. Оно против чега јесам је насилно мењање демографије због потреба мултинационалних корпорација, јер је њима потребна радна снага. Додуше, сами европски народи су значајно допринели томе, јер данас нигде у Европи навикнутој да грађани обилато примају социјалну помоћ и да од ње јако лепо живе, а да ништане раде, не можете да пронађете белог човека да ради у комуналној служби, у фабрици, па чак све мање и у полицији на месту неког позорника. Отуда та места заузимају новопридошли у виду миграната који су спас за послодавце, па и за државе посебно у сегменту обављања комуналних и слабије плаћених послова. Дугорочно, за Европу и европске народе то је озбиљан проблем који ће се у некој даљој будућности озбиљно манифестовати у виду сукоба цивилизација.

Најпре, било би добро видети старосну структуру миграната који су кидисали, а и данас кидишу на европске границе. Лако је уочљиво да ту нема стараца. Махом су то младићи и девојке у пуној снази, што би наш народ рекао „волу реп да ишчупају“, који су такође у пуном репродуктивном замаху. С обзиром на чињеницу да је наталитет, као и схватање породице уопште, код арапског света далеко испред либералног и комформистичког европског схватања, јасно је да ће ова чињеница веома утицати на промену демографије у многим градовима западне Европе. Већ данас у многим европским метрополама имамо централне градске општине у којима убедљиво побеђују људи који су дошли из арапског света или Турске и који су те квартове претворили у њихове завичаје из којих су дошли. Шетати данас централном бриселском општином Сент Мартин и рецимо неким квартом у Истанбулу је никаква. Слично је у појединим деловима Париза, Беча и многих других европских градова. Негде не сме ни полиција да зађе и ту буквално владају закони шеријата.

Ипак, оно што нас занима је како да се ми у Србији понашамо. Најпре, не би требало намерно пумпати причу о вишемилионском приливу миграната и свесно подизати панику, јер и то је један од метода којим се пролиберални кругови служе. Тада се одједном појављују тзв.ултрадесничари који заиста делују као тотално неприхватљиви за ширу друштвену заједницу, што баш пролибералним круговима даје замах да намећу причу о тзв.поштовању људских права и о наводној неопходности хуманости. То посебно делује лицемерно, јер баш су они генератори ратова на Блиском истоку, те је та њихова тобожња забринутост за избеглице изузетно бизарна. Србија је земља која добро зна шта су избеглице, јер је наш народ широм бивше СФРЈ преживео невиђени погром, па сходно томе ми Срби као православни хришћани добро знамо шта је људска патња у тој ситуацији. Заиста смо спремни да помогнемо сваком, да му дамо храну и воду, евентуално да преноћи или остане неки дан док се снађе, али не можемо у нашој држави да настањујемо мигранте. Нити има било ко право да нам такву лудост захтева, јер нити је Србија покретала тај сукоб на Блиском истоку, нити имамо било шта са тим. Они који су сукоб покренули нека у својим државама приме сада те ужасне плодове њиховог злочиначког рада.

Значи, да се вратим на основно, покажимо се као људи и сваком помозимо. То је основна одлика правосланог хришћанског света. Немојмо без разлога ширити панику и страх од тих несрећних људи. Они свакако не желе да остану у Србији, већ желе да иду ка западноевропским земљама. Њих тренутно у Србији има негде око 6000 и гро њих желе да иду даље. Не постоји ниједан разлог да панику ширимо безвезе, јер док је криза на овом нивоу држава без проблема може да се са њом избори. Баш то ширење панике иде на руку онима који су све учинили да до кризе дође како би насилном демографијом мењали структуру европског континента и како би за мултинационалне компаније пронашли јефтину радну снагу. Свакако, уколико криза поприми веће размере, а то опет не зависи од нас већ од надгорњавања Европе и Турске, реаговаће се жустрије, јер нећемо бити никакав паркинг за мигранте. У сваком случају, Србија је и претходних година била спремна за вештачки продуковану мигрантску кризу, прва је проверавала до детаља ко јој улази у земљу и захваљујући подацима наших служби спречени су одређени терористички напади по Европи. Нека нико не брине да ће бити спремна и сада.