Јужни ветар

Јужни ветар

Далеко од тога да сам филмски критичар. Све што у животу имам везано за филм је чињеница да ми је отац био филмски продуцент, а ја волим да гледам филмове. Посебно документарне. Но, то сада није битно. Усудио сам се да напишем одређени осврт на филм, односно серију, „Јужни ветар“. Ко буде прихватио оно што пишем, хвала му, ко не буде, опет хвала му. Ето, желео сам да се мало покрене одређена полемика.

Остварење као што је „Јужни ветар“ реално је одлично одрађено, бар по укусу мене као неког просечног и лаичког гледаоца. Прича је сасвим на месту, реална, има сјајан заплет, има своје јунаке (позитивне или негативне како ко жели да тумачи Баћу и Мараша). Глумачка постава је такође сјајна, а Биковић је посебно бриљирао. Лично, опет наглашавам по мом лаичком гледишту, Биковић је данашњи предводник млађег таласа српских глумаца који је унео преко потребну озбиљност у глуму. Годинама ме је ужасно нервирало што се инсистирало на томе да се снимају филмови где си кроз вулгарности, псовке и посебно кроз пљување сопствене земље и народа постајао „врхунски“ глумац у Србији. Биковићева појава је то из корена изменила.

Вратимо се „Јужном ветру“. Као што рекох, филм, уједно и серија, су одлични. Ипак, постоји нешто што ми веома смета у новијим српским остварењима, посебно када је радња везана за тзв.црну хронику. Исти случај је био и са одличном серијом „Убице мог оца“, па и са „Државним службеником“. Наиме, приметно је да смо доста преузели тзв.холивудску мантру акционих филмова и серија у којима гине маса неких људи (најчешће оних који раде за неког газду криминалца) и према којима имамо однос као да су ствар, а не људска бића. О томе је иначе својевремено говорио Никита Михалков када је објашњавао круцијалну разлику између америчког и руског филма. Наиме, у америчким филмовима људи масовно гину по улицама у оружаним сукобима гангова или у неким ратним остварењима, попут филма „Рамбо“. На све погинуле гледа се као да су ствар која се мора неутралисати. У руском филму, сходно православном схватању човека, тако нечег нема. Ту се ипак цени људски живот и човек се, какав год да је зликовац, најпре посматра као Божије створење које има своју душу. Када бисмо пребројали мртве у „Јужном ветру“ видели бисмо да је то један озбиљан помор људи страдалих у пуцачинама зараћених гангова. Не кажем да тога нема у реалности, али нисам сигуран да у реалним мафијашким сукобима нема никаквог сажаљења према оном са којим си до пре пар секунди пушио цигарету или попио пиће. Слажем се, код мафије емоције су искључене, али немогуће је чак и код таквих људи да немају ни грам жала према „колеги“ из ганга и да се посао исте секунде наставља као да се ништа није догодило.
Оно што такође боде очи је лакоћа убијања. Немам никакву дилему да је човечанство у много чему изгубило на људскости. Тешко је од професионалног убице очекивати емоцију према мети. Ипак, да је тако лако убити не би се читаве докторске тезе писале на тему романа „Злочин и казна“ Фјодора Михајловича Достојевског. Психолошки портрет Родиона Романовича Раскољникова који се због свог сиромашног живота и великих амбиција као студента права одлучује да убије Аљону Иванову, омражену старицу која се бави израбљивањем људи и лихварењем. Све оно што он пролази после тог чина, ево после скоро век и по тема је за размишљање и за научне радове. Посебно код нас који смо васпитани у Православном хришћанском духу, убиство нема никакво оправдање, јер само Господ може да ти одузме живот, с обзиром да ти га је Он и дао. Отуда, та лакоћа убијања преузета из холивудских остварења, убеђен сам да би требало да „смањи доживљај“ у нашим филмовима и серијама. Можда би требало пробати са другачијим погледом на човека, па био он и најгори криминалац.
На крају, желео бих да прокоментаришем и потенцијални проблем који се код младих може јавити после гледања ове серије. Мараш и Баћа су постали јунаци младе популације. Њихов живот, атрактивне девојке, брза колс, адреналин на све стране, кокаин, лака лова… Овакво замишљање живота које би неки клинац могао да стекне дивећи се Марашу и Баћи одвешће га ка амбису. Зато би овакве серије морале мало пажљивије да се раде, са поруком да се криминал никако не исплати и да је уколико уђеш у криминал једино сигурно да ћеш кад тад изгубити главу. Наш народ лепо каже да ко се мача лати, од мача и страда. Зато је улазак у свет криминала заправо сигуран улазак једном ногом у гроб. Друга нога кад тад придружиће се у иловачи, јер водораван положај вас неће заобићи.
Са једном чињеницом ипак морам да се сложим, мада је она слабо потенцирана, али се из авиона види шта је била намера. Да, баш је тако, колико год да си велики мафијаш изнад тебе постоји неко већи. Тај већи је држава, односно поједине државне структуре које у готово свим земљама на свету постоје и руководе одређеним процесима из сенке. Они су увек присутни, каква год власт да дође и све ове велике мафијаше и њихове гангове они измишљају. Бићеш велики мафијаш колико ти те структуре допусте да се рашириш, а када претераш нестаћеш и бићеш замењен са неким „новим клинцима“. Ту се поново враћам на тезу да у свету кримимала једино вам загарантована хладна рака, јер или ћете страдати у обрачуну на улици или ћете бити замењени када више не будете потребни. Сви су подложни замени, од Голуба, преко Ступара, па и на крају самог Мараша. Уместо њих доћи ће неки нови Голуб, нови Ступар у полицији или Мараш на улици за дистрибуцију кокаина. Само се они који руководе свима њима, а то су ликови из тзв.дубоке државе не мењају. Чак ни када се промени власт.
Мислите о томе.

Браво за Ацу Лукаса

Српско друштво има један ужасан проблем који се испољава у чињеници да се овде успех никада не прашта. Успешан човек у Србији је обавезно лопужа и мафијаш или је у најблажој варијанти корупцијом дошао до пара. Колико год да се несрећник који је нешто са својих десет прстију учинио правдао и доказивао да је поштен и честит, никада га српско друштво неће прихватити као таквог. Љубомора и ужасна завист, као и сопствена неспособност, код многих рађа тај одбрамбени механизам да сопствене неуспехе увек правдају тиме што ће нагрдити успешног. То му ваљда дође као терапија. Посебно то дође до изражаја ако је успешни нешто учинио као добро дело. Тада се обавезно рађа најпримитивније вређање уз уобичајену реченицу- па колико је покрао ред је да нешто и врати.


Елем, мука оке пандемије то неретко доказује. Да се разумемо, нисам неки љубитељ наше естраде, јер као и у сваком зверињаку тако и у овом естрадном ту има свега и свачега. Естрада не зарађује како се мисли. Зарађују они који су своје име и репутацију годинама стицали тако што су умели да пронађу жицу код народа и који су сада на неки начин иконе естраде без чијих песама нема добре забаве. Ипак, чак и када такви одлуче да нешто поклоне својим сународницима, пре свега комшијама, као што је то Аца Лукас учинио са својим концертом, то никако не може да добије подршку која није најпре умрљана бестидним пљувањем по дотичном певачу копајући по његовој биографији. То што је извео концерт за памћење и то што су му и гости били сјајни људи, попут мог доброг пријатеља Бобана Рајовића или Кикија Лесандрића фронтмена чувених „Пилота“, небитно је за дежурне хејтере по друштвеним мрежама. Да буде све засољено лудило, сви су од реда напљувани. Без икаквог разлога. О самом концерту, начину певања, амбијенту и изабраним песмама, ни речи. То изгледа није битно.
Но вратимо се том копању по биографијама наших естрадних звезда. Свакако да Аца Лукас није цвећка. Далеко од тога. Уосталом, ако га због нечега ценим то је управо због чињенице да своју прошлост, посебно њен мрачни део, никада није крио. Подржавам га што је о томе отворено увек говорио и што је сваки пут младе људе саветовао да не крену странпутицом дроге. Говорио је отворено и да је певао разноразним ликовима из света подземља. Замислите то, гле великог чуда, певач коме је кафана радно место пева гостима. Па и таквима који су са оне стране закона. Кафана госте не бира, као што ни певач не бира кога ће његова песма да погоди. Да будемо до краја искрени, нема тог популарног певача који није певао сваком- од клошара до академика. То му је посао. Оно што је битно је какав је он човек. Аца Лукас је својим гестом да пева комшијама и да то директно преноси показао да јесте добар тип. Унео је радост у многе домове и одрадио је концерт као када је ономад „Маракану“ напунио. Као и његови гости који су се својски потрудили да грми добра музика. Звезда је звезда, а Аца Лукас је поред тога што је мега звезда човек са обе ноге на земљи и неко ко воли свој народ, а посебно своје комшије.
Зато могу само да кажем- Ацо мајсторе, свака част!

Мигранти су измишљена тема

Метод који се приписује Јозефу Гебелсу, нацистичком шефу пропаганде, да сто пута изречена лаж постаје истина, по питању Србије примењује на обилато на теми миграната. Какву год аргументацију базирану на чињеницама да употребити један део јавности, највећим делом изманипулисан од стране разноразних ловаца у мутном, рећи ће вам да сте лажов и да не видите колики мигранти проблем. Истини за вољу, мигранти су могли да буду проблем, јер они су ништа друго до политички пројекат и средство за уцењивање појединих великих сила, а понајвише Турске и Европске уније. Ипак, после епидемије корона вируса нисам сигуран да ће се било ко грабити да хрли ка западно-европским државама, посебно сада када су њихове економије отишле у жестоки суноврат. Но, хајде да погледамо истини у очи под претпоставком да је све остало исто мимо ове епидемије или да ће бити исто као пре када она прође.

Миграната у Турској тренутно има негде око три до четири милиона и они су Ердоганово средство да уцењује Европску унију тиме што их свако мало када жели да заплаши европске земље или да у њима изазове одређену кризу која му служи као притисак да Турска добије додатна средства управо за мигранте пусти да крену ка границама Европске уније. Свакако, прва на удару је Грчка и за њу је сто хиљада некаквих миграната на граници свакако озбиљан проблем. Ипак, када је почела криза око епидемије корона вируса сви су се као по команди повукли са границе и тренутно немају неку претерану жељу да иду ка Европи. На тој рути ка европским земљама налази се и Србија, искључиво као транзитна земља. Намерно подвлачим ово „транзитна“ јер до сада готово нико од миграната није показао ни најмању жељу да тражи било какав азил у Србији. Да будемо још прецизнији, није ни Србија показала ни промил жеље да те исте људе задржи на својој територији, нити ће то чинити и у будуће. Србија као одговорна држава је прва увела систем провере тих људи и то у моментима када је та криза била на врхунцу током сукоба са Исламском државом и док је трајало њено уништење. Наше службе су међу првима препознавале потенцијалне терористе и достављале су сијасет квалитетних података сродним службама у западној Европи на чему су нам оне веома захвалне, јер захваљујући тим подацима су спречени одређени терористички акти. Србија се још тада веома добро ораганизовала за прихват тих људи и за њихов транзит, без намере да иког од њих остави на територији Србије. Такође, ваља нагласити, Србија је забранила улазак тзв.економским мигрантима, што практично значи да на нашу територију легално не може да уђе нити један мигрант који није из ратом угрожених подручја. Свакако, с обзиром да је трговина људима нешто што нажалост постоји свуда у свету, илегални путеви које користе разноразни трговци људима проналазе своје канале и те људе илегално убацују у Србију, али се и на том пољу Србија труди свим силама да спречи и пресече лаце такве трговине. Све у свему, оно што се мора нагласити, моментом увођења ванредног стања на територији Републике Србије миграната је било нешто преко осам хиљада. Србија нема намеру никог од њих да насељава, нити они желе да се населе у Србији.

Зашто се онда толико потенцира ова тема?

Свакако, више је разлога. Примарни је тај како би се кроз изазивање панике код народа изазвала бурна реакција људи према властима. Суштински, они центри који су донекле криви за мигрантску кризу, а то су сви они центри који су још пре Трамповог доласка на власт у Сједињеним Америчким Државама изазивали сукобе широм Блиског истока и спроводили „Арапска пролећа“, данас преко миграната покшавају на све начине да уруше националне власти широм Европе. Посебан трн у оку су Србија и Мађарска. Баш њихови политички послушници у тим земљама, као и медији који су под њиховом палицом, константно измишљају лажи о тобожњем насељавању миграната, јер су дубоко свесни да то код народа изазива страховити револт.

Наравно, да би кампања била што израженија лови се, а можда и намерно провоцира, било какав инцидент у коме би мигранти учествовали. Нема никакве дилеме да међу осам хиљада људи увек можете пронаћи неке који мисле да би кроз криминалну делатност могли да се домогну нечега. Тако, упечатљиво је да се веома брзо региструје када неки мигрант нападне жену или девојку, без обзира на чињеницу да таквих напада имате веома често и од домицилног становништва, али ако то мигрант учини то је сјајно за кампању против Србије. Када то учини неки Србин, онда то и није нека тема. Слично је када дође до неке пљачке или крађе. Уколико је мигрант учинио, онда ће се о томе на сва звона говорити. Када то учини неки Србин, то се уводи само у статистику о броју извршених кривичних дела. Поента је наћи тему да се води кампања против Србије, јер ти „страшни“ мигранти ће нам појести џигерице, пошто по лудим људима који шире дезинформације по друштвеним мрежама испада да на сваког становника Србије имамо по једног мигранта.

Значи, одговорно тврдим, тема мигранти је лажна тема. Она суштински не постоји у смислу неког већег проблема за Србију. Са њом се свесно манипулише и обмањује јавност искључиво да би се Србија дестабилизовала. Видели сте уосталом како су полиција и војска очас посла онеспособили групу миграната која је правила одређене проблеме у Обреновцу. То вам је јасан показатељ да Србија нема намеру да допусти било какво насилно понашање од стране тих људи, као што нема намеру ни да их трајно угости, нити да буде потенцијално паркиралиште за исте. Веома смо спремни да одговоримо на сваку потенцијалну опасност која би од неке будуће мигрантске кризе долазила, али, понављам, после епидемије везане за Корона вирус, нисам сигуран да ће се тако нешто у скорије време догодити.

Фотеља по сваку цену

Нисам могао да поверујем када сам читао текст вечитог политичара у покушају, Бошка Обрадовића, кога је очито Драган Ђилас упрегао да отпочне кампању о тзв.прелазној влади. Нисам, јер ми заиста није ни на крај памети могло да дође да неко уопште размишља о било каквој влади, односно боље рећи о уваљивању у фотељу, док нам људи умиру. То је врхунски неморал, али од те политичке групације одавно ништа корисно и не може да се очекује.

Но, без обзира на тај застрашујући примитивизам, ипак морамо да прокоментаришемо захтев који је упутио Драган Ђилас преко уста Бошка Обрадовића. По њиховим пројекцијама то би била некаква влада стручњака, никако политичка, и она би као таква била прелазног карактера. Да се разумемо, прелазне владе се иначе формирају када имамо изузетно тешке политичке кризе, односно праве револуционарне ломове. Тада се формира некаква прелазна влада која би успоставила какав такав систем док се не одрже избори. Опростите, ми у Србији немамо ни назнаке било чему сличном, осим ако стари револуционар Бошко није намерио да покуша преврат да изврши.

Главни Бошков аргумент је чињеница да је сада уведено ванредно стање, а наводно у ванредном стању владу би требало да воде стручни људи. По тој глупој логици очито би сваки пут у некој земљи када дође до ванредних околности влада требало да поднесе оставку и да је мења некаква влада стручњака. На страну то што нам Бошко није објаснио ко то даје лиценцу да је нека личност стручњак или експерт како се то сада модерно каже. Можда Бошко себе прогласи стручњаком, па се сам предложи за фотељу. Но, чак и када би се усвојила ова бесмислена логика, којом суштински се поништава воља народа који је на изборима бирао своје политичко руководство да га предводи, гле чуда чак и у ванредном или ратном стању, поставља се питање ко би ту владу изабрао. Да би се влада изабрала неопходно је да се састане скупштина и да ту владу изабере. Код нас тренутно постоје два проблема- први је већ постојеће ванредно стање и забрана окупљања, што практично онемогућава скупштину да се састане, као и чињеница да је моментом расписивања редовних парламентарних избора актуелни скупштински сазив практично на снази само у техничком мандату до избора новог који ће се догодити по завршетку већ расписаних избора. Практично, чак и када би неко желео да испуни Ђиласову и Бошкову жељу, она би била немогућа, јер такву владу не би имао ко да изабере. На крају, скроз да будем искрен, ко би то могао посланике владајуће већине да у потпуности наговори да гласамо за такву владу, чак и када би се некакав договор постигао? Мандат припада посланику те сходно томе најискреније велим да за такву будалаштину жив не бих гласао.

Да резимирамо ово писаније. Прво, неморално је о фотељи размишљати док траје ова пошаст. Ипак, очито су Ђиласу и Бошку фотеље животно питање. Нашој земљи су набавка респиратора и предузимање свих могућих мера да се пандемија корона вируса која хара човечанством код нас сузбије. О фотељама и политици можемо да говоримо после избора. Међутим, није лоше да у овој невољи свако покаже своје право лице. Дотична господа показују похлепу и да су гладни власти, јер очито су рачуни Драгана Ђиласа почели да пресушују.

Друго, жеља да се домогнеш власти по сваку цену, чак и без избора, врхунски је скандал. Бесмислени захтев за некаквом владом стручњака, очито само оних које Ђилас и Обрадовић стручњацима прогласе, је баш то. Долазак на власт мимо воље народа. Е то је оно што не долази у обзир да се догоди. Отуда господо, када престане ванредно стање, изборни процес се наставља. Изволите, ако сте у стању, скупите потписе и изађите на изборе да видимо да ли вредите више од пола луле дувана. Уколико се одлучите и даље за бојкот, ваш проблем. Одмах да вам саопштимо да нас апсолутно не занима што ћете изборе бојкотоват, јер што наш народ каже- сами пали, сами се убили.

Подстицање на деструкцију

Сведоци смо ових дана прилично изражене кампање пласирања лажних вести у којима се на најпримитивнији начин држава, а посебно власт, черечи као да је она најдиректиније произвела вирус Covid 19. Наравно, кампања има само један циљ- да се кроз полуинформације направи атмосфера најгоре деструкције и да се држава доведе до стадијума капитулације јер у мору лажних вести једноставно неће бити у могућности да се брани. Кампања се највише одвија путем друштвених мрежа и то путем веома спонзорисаних налога и страница, што јасно указује да је кампања осмишљена и да се ради циљано.

Посебан проблем представљају лажне вести које ниподаштавају сваки напор државе да се ухвати у коштац са епидемијом која иначе хара човечанством. Рецимо, најновија информација иде ка томе да се припрема штрајк глађу на Сајму где су смештени они који имају блаже симптоме заразе, јер неколицина њих захтева поновно тестирање. Наравно, медији који су под директним тајкунским патронатом помешаним са капиталом појединих страних држава, нама ни мало благонаклоним, једва су дочекали овакву информацију како би даље подстицали читаву причу, јер на тај начин се држава доводи у мат позицију. Најпре зато што је потребно тестирати огроман број оних који су потенцијално заражени, што свакако јесте приоритет како би се они изоловали. Капацитети нашег здравственог система једва издржавају талас новозаражених и сваки даљи атак је озбиљан проблем. Одређене стране службе у садејству са одређеним тајкунима то су јако лепо израчунали. Захтевима са масовним поновним тестирањем људи на Сајму систем се паралише, тако да подстицање на овако нешто једнако је најгорем удару на државу.

Наравно, поред оваквих свињарија имали смо и лажи како се затвара болница „Народни фронт“ чиме се додатно створила најстрашнија паника код трудница и њихових породица. Претходно је била кампања како на Сајму нема топле воде, а нешто пре тога вођена је кампања подстицања побуна у камповима за изолацију људи који су дошли из иностранства. Готово свакодневно преко друштвених мрежа води се тзв.“кампања непослушности“, односно пркошењу донетим мерама државе везаним за полицијски час рачунајући да ако би дошло до привођења због непоштовања владиних уредби то би могло добро доћи појединим структурама да интернационализују проблем. Такво понашање јасно указује да тим људима није до здравља људи, већ напротив, све им је срачунато ка политичком мотиву и да их здравље људи ни најмање не занима. О случају изношења лажи везаних за стање у Клинчком центру Војводине беспотребно је говорити. Сложићемо се, сувише тога да би било случајно, зар не? Односно, да упростимо, сувише је тога што јасно указује да је кампања добро организована и плаћена.

Поред кампање апсолутне деструкције и омаловажавања потеза државних власти, а руку на срце у датим околностима учињено је значајн више него у било којој европској држави, води се и озбиљна кампања против самог председника државе. Напада му се породица, ружи се његова личност, проглашава се шизофреним, износе се лажи о његовом здравственом стању, итд. Напади на породицу иду дотле да се прети његовој деци како ће бити позатварана по смени власти, да ће он бити стрељан, да ће његови сарадници висити… Све ово је врло срачунато, јер колико год да је особа психички јака и да је огуглала на нападе, ипак у датим околностима када народ умире од епидемије и када сте свесни да је највећа одговорност на вама, напад на свачију личност, посебно на породицу, служи да ту личност дестабилизује у сваком погледу како би повукла погрешне потезе.

Шта нам је чинити?

Искрен да будем не видим решење. Односно, уздам се у свест људи да умеју да препознају лаж. Чини ми се да се држава неће моћи да одоли толиким нападима и да ће заправо њена једина одбрана бити упорни рад који би народ требало да препозна. Свакако, уколико ствари крену по злу, а вођењем кампања да се слободно шета, да нема потребе седети у изолацији, да је Вучић лудак јер нас је затворио, да Вучић мрзи животиње јер Боже мој наше псе не можемо да шетамо, и још сијасет сличних које ће креаторима који по цео дан само смишљају те гадости пасти на памет, сценарио енормног ширења заразе је сасвим известан. Биће то без икакве дилеме инцијална каписла да се крене у жесток напад на државу, па и на покушај насилног рушења власти.