Тужних 25 година

Сећам се као да је јуче било. Васкрс је тада пао баш за 1.мај. Био сам са родитељима у Неготину код бабе и деде. Сећам се и да тај Васкрс у Неготину није био сунчан. Напротив, падала је нека ситна кишица која је најављивала трагедију. Она се и догодила. Тог 1.маја 1995.године збрисан је српски народ са простора западне Славоније. Окучани, Пакрац, Јасеновац… Све је нестало.

Тадашња власт у Београду је крила до касно у подне да се усташки напад на српски живаљ догодио. Неколико месеци раније славодобитно су отварали ауто-пут Београд-Загреб који је делом пролазио кроз подручје западне Славоније, чиме су баш Хрватима омогућили да се инфилтрирају на тај простор и да сагледају како да нападну готово небрањено подручје тадашње Републике Српске Крајине. Због тога што је тада проглашаван за „фактор мира и стабилности на Балкану“ како су га Американци пристали да га ословљавају и због тога што је наивно мислио да ће га уколико остави Србе из Крајине на цедилу Клинтон и друштво оставити на миру, Милошевић прстом није макао да се помогне Србима током злочиначке акције „Бљесак“, а ни касније када се догодила „Олуја“. Напротив, за век векова остаће срамота да су тада на држаној телевизији преношени кадрови првомајских уранака, а вест да усташе кољу наш народ и да га протерују била је негде пред крај дневника. Но, све је то сада историја, а туга је вечита. Она траје већ 25 година.

Ипак, ни данас после 25 година нисмо се пуно променили. На моју срамоту и сам учествујем у томе и пред вама пишем да сам се постидео што сам 1.маја 2020.године више времена потрошио да се надјачавам ко има бољу акцију, да ли ми са бакљама или противници са шерпама. Нисам се одмах сетио наших мученика који тада страдаше, а ваљало би се подсетити да су усташе тада заузеле највећи српски град под земљом- Јасеновац. Да будем до краја искрен, више је у медијима данас причано о тој злочиначкој акцији, него што се те 1995.године говорило на РТС-у док је напад трајао. Но, није довољно. Политичке смисалице су нам биле битније и лично се стидим себе што сам несвесно на то пристао.

Ипак, највећа срамота је оправдавање Зорана Милановића који је напутио прославу акције „Бљесак“ због усташког поздрава „За дом спремни“. Највише га је ту оправдавао Борис Тадић, али и екипа око Драгана Ђиласа, која је упорно преко својих портала тражила лепе речи за Милановићев гест. Не разуем, а шта је он то лепо урадио? Он је поштована господо дошао на прославу акције која је нас Србе завила у црно. Он је дошао да прослави злочин. То што се повукао одатле због усташког поздрава је небитно. Он ту акцију слави, уместо да је се стиди. Зато, срам да буде сваког ко му тражи речи оправдања, јер разлика између тзв.хрватских комуниста и усташа је само у нијансама. Оба фактора имају заједничког непријатеља- Србе. Уосталом, данашњу Хрватску створили су хрватски комунисти. На истим темељима и идеји на којој је Павелић стварао НДХ, с том разликом што су они ипак успели у намери да нас етнички очисте. Павелићу то није пошло до краја за руком.

Нека је вечна слава свим погинулим Србима током злочиначке усташке акције „Бљесак“.

Advertisements

Подстицање на деструкцију

Сведоци смо ових дана прилично изражене кампање пласирања лажних вести у којима се на најпримитивнији начин држава, а посебно власт, черечи као да је она најдиректиније произвела вирус Covid 19. Наравно, кампања има само један циљ- да се кроз полуинформације направи атмосфера најгоре деструкције и да се држава доведе до стадијума капитулације јер у мору лажних вести једноставно неће бити у могућности да се брани. Кампања се највише одвија путем друштвених мрежа и то путем веома спонзорисаних налога и страница, што јасно указује да је кампања осмишљена и да се ради циљано.

Посебан проблем представљају лажне вести које ниподаштавају сваки напор државе да се ухвати у коштац са епидемијом која иначе хара човечанством. Рецимо, најновија информација иде ка томе да се припрема штрајк глађу на Сајму где су смештени они који имају блаже симптоме заразе, јер неколицина њих захтева поновно тестирање. Наравно, медији који су под директним тајкунским патронатом помешаним са капиталом појединих страних држава, нама ни мало благонаклоним, једва су дочекали овакву информацију како би даље подстицали читаву причу, јер на тај начин се држава доводи у мат позицију. Најпре зато што је потребно тестирати огроман број оних који су потенцијално заражени, што свакако јесте приоритет како би се они изоловали. Капацитети нашег здравственог система једва издржавају талас новозаражених и сваки даљи атак је озбиљан проблем. Одређене стране службе у садејству са одређеним тајкунима то су јако лепо израчунали. Захтевима са масовним поновним тестирањем људи на Сајму систем се паралише, тако да подстицање на овако нешто једнако је најгорем удару на државу.

Наравно, поред оваквих свињарија имали смо и лажи како се затвара болница „Народни фронт“ чиме се додатно створила најстрашнија паника код трудница и њихових породица. Претходно је била кампања како на Сајму нема топле воде, а нешто пре тога вођена је кампања подстицања побуна у камповима за изолацију људи који су дошли из иностранства. Готово свакодневно преко друштвених мрежа води се тзв.“кампања непослушности“, односно пркошењу донетим мерама државе везаним за полицијски час рачунајући да ако би дошло до привођења због непоштовања владиних уредби то би могло добро доћи појединим структурама да интернационализују проблем. Такво понашање јасно указује да тим људима није до здравља људи, већ напротив, све им је срачунато ка политичком мотиву и да их здравље људи ни најмање не занима. О случају изношења лажи везаних за стање у Клинчком центру Војводине беспотребно је говорити. Сложићемо се, сувише тога да би било случајно, зар не? Односно, да упростимо, сувише је тога што јасно указује да је кампања добро организована и плаћена.

Поред кампање апсолутне деструкције и омаловажавања потеза државних власти, а руку на срце у датим околностима учињено је значајн више него у било којој европској држави, води се и озбиљна кампања против самог председника државе. Напада му се породица, ружи се његова личност, проглашава се шизофреним, износе се лажи о његовом здравственом стању, итд. Напади на породицу иду дотле да се прети његовој деци како ће бити позатварана по смени власти, да ће он бити стрељан, да ће његови сарадници висити… Све ово је врло срачунато, јер колико год да је особа психички јака и да је огуглала на нападе, ипак у датим околностима када народ умире од епидемије и када сте свесни да је највећа одговорност на вама, напад на свачију личност, посебно на породицу, служи да ту личност дестабилизује у сваком погледу како би повукла погрешне потезе.

Шта нам је чинити?

Искрен да будем не видим решење. Односно, уздам се у свест људи да умеју да препознају лаж. Чини ми се да се држава неће моћи да одоли толиким нападима и да ће заправо њена једина одбрана бити упорни рад који би народ требало да препозна. Свакако, уколико ствари крену по злу, а вођењем кампања да се слободно шета, да нема потребе седети у изолацији, да је Вучић лудак јер нас је затворио, да Вучић мрзи животиње јер Боже мој наше псе не можемо да шетамо, и још сијасет сличних које ће креаторима који по цео дан само смишљају те гадости пасти на памет, сценарио енормног ширења заразе је сасвим известан. Биће то без икакве дилеме инцијална каписла да се крене у жесток напад на државу, па и на покушај насилног рушења власти.

СТРАХ

Страх је примарна емоција која настаје док очекујемо неку истинску опасност или пак умишљену. Може да настане и услед непосредног опажања, али и услед претње која нам је стављена у изглед. Све у свему страх је потпуно природна емотивна реакција организма. Оно што је на свакој индивидуи да чини је свакодневна борба да се страх превазиђе, јер објективно једини страх који човек би требало да има је страх од Господа.

Србија, као уосталом и читаво човечанство, преживљава озбиљан рат са епидемијом корона вируса. Намерно истичем реч рат, јер ту исту реч употребљава и наша струка. С обзиром да нема тог рата који не изазива страх код било ког човека, посебно због неизвесности шта ће се догодити и колико ће сама индивидуа у том рату страдати. Између осталог управо је неизвесност та која највише удара на човека и изазива му страх. Поставља се питање како да тај проблем превазиђемо. Објективно, против корона вируса не постоји лек, посебно не превентивни. Такође, можете свуда да га зарадите и може свако да га добије. Није смртоносан, али може да буде. Веома лако је преносив, а као што видимо покосио је пола света. Све ово када чујете, што су иначе чињенице, па на то додате мере кућне изолације, па још на то недовољно сазнање када би епидемија могла да престане и колико то још морате да седите у кућном притвору међу четири зида, значи све то у збиру сасвим је нормално да изазива озбиљан емотивни поремећај код човека. Додатно, нарушава се имунитет, јер страх који ми сада преживљавамо праћен је свакако бројним стресовима, а познато је колико стрес утиче на имунитет. Није ни мало пријатно када сваки дан слушате колико је нових преминулих, колико је оних који се са душом растају на респираторима, а све то дубоко свесни да може и вама да се догоди.

Шта чинити?

Најпре, никако не прихватати информације са друштвених мрежа, јер по свим истраживањима бар 70 одсто њих су лажне. Лажне информације могу да изазову озбиљан стрес и узнемирење. Информисање је неопходно свести на најосновније информације и то искључиво званичне. У оваквим ситуацијама једино се прихватају информације које држава званично обелодани. Како су мере социјалне изолације више него пожељне, трудите се да нигде не излазите осим ако то заиста није неопходно, а пошто свакако немате са ким да се дружите посветите се деци и породици или уколико сте сами трудите се да што више читате како би што мање размишљали о ономе што изазива зебњу. Такође, пожељно је изменити режим живота, односно потрудити се што раније отићи на спавање и искључити телефоне, како би вас информације што мање погађале.

Најзад, оно што је најбитније је духовно јачање, што значи да је неопходно сваки дан помолити се Господу, очитати Оче наш, Богородице дјево, молитву за здравље и молитву за болесне, окадити кућу и пробати да прочитате што више светих књига. Страх који испољавамо морамо да сузбијамо управо тиме што ћеmo кроз духовно јачање схватити да је заправо једини оправдани страх онај страх од Господа. Све ово што нам се збива схватити као велико искушење које ћемо чврстом вером, молитвом и покајањем, сигурно победити.

Амин Боже!

ДОСТА!

За име Бога, доста!

Доста више са хистеријом и осудом Цркве зато што врши своју мисију коју јој је Син Божији наменио. Доста више да то чините ви који се никада у животу нисте причестили, нити у свом срцу осећате Господа. Гледајте ви господо да се не заразите језивим грехом на местима у којима уживате у вашем хедонизму. Пустите нас верујуће да верујемо да је снага тела и крви Христове коју узимамо јача од сваког зла, па и од овог које нам је као искушење послато да се види колико смо у вери јаки.

Да, са радошћу сам се причестио овог јутра, молећи се Господу за спасење душе и за спас наше Отаџбине и народа. Осудите ме, немам проблем са тим. Пуцајте и гађајте из свиx оружја, мене у вери према Господу нећете пољуљати. Занимљио је да данас Свето Причешће осуђују они који до јуче нису имали појма ни где им је месна Црква. Ватру бљују они који презиру Православље, али ће они сада да нам кажу да је нешто јаче од Господа. Искрено се молим и за душе таквих. Молим се да им Господ подари памет коју немају. Баш у тој Италији, конкретно у тој Ломбардији коју је вирус корона највише погодио, готово сви лекари који су атеисти били постали су верници. Виде да више немају коме да се обрате до Господу. Зато, захваљујем уваженом колеги Филипу Родићу на сјајној колумни у „Вечерњим новостима“ зато што је споменуо тај случај из болнице у Бергаму.

Није вама господо стало до здравља људи. Ви о томе лицемерно и малициозно говорите. Вама је до тога да нападнете Цркву, јер добро знате да је она та која је стуб овог друштва. Тражите да Црква прекине Богослужење и Свето Причешће, јер добро знате да би то значило као да од човека захтевате да прекине са дисањем. Ипак, Богу хвала, Црква је уз Божији благослов пронашла решење баш да не би вас саблажњавала, а опет и да би вам доказала ваше лицемерје. Ви који сте до јуче говорили да је индивидуа најбитнија, одједном се сада страшно бринете за здравље народа. Значи ли то да су ваше либералне идеје готовe и да сте ви можда са њима раскрстили? Било би сјајно да је тако.

За мене је ова пандемија само једно искушење које нам Господ шаље да види колико смо посрнули као човечанство. Да се види колико смо у вери јаки. Посебно сада у моментима када се кроз пост припремамо за најбитнији празник као што је Васкрсење Господње. Празник који симболизује велику победу живота над смрти. Зар сви ми верујући који верујемо и славимо Васкрсење Христово да се склањамо од Светог Путира у коме је Његово тело и крв и да тако своју веру унижавамо. Нама Господ кроз ово искушење шаље бројне опомене. Господ нам указује да се вратимо породици и истинским вредностима у којима је саборност народа битна. Казује нам да човечанство вапи за друштво у коме је породица његова основа. Друштво у коме разврат, блуд, неморал и маловерје морају да буду осуђени, а да се слави Господ и истинске традиционалне вредности народа.

Страха од светог причешћа нико не би требало да има. Толике су епидемије пролазиле и никада се нико од Светог Причешћа, велике свете тајне, није заразио. Такав пример не постоји. Зато су увек од разних зараза обољевали они којима је смисао живота био у проводу, хедонизму и уживању у материјалном. Они који никада радост Светог Причешћа нису могли да осете, па самим тим ни снагу Господа. Свето Причешће је најлепши лек за душу човекову, а самим тим и за његово здравље, што духовно, што физичко. Чудо једно како ови што нападају Цркву не осетише страх у Милану док су посећивали модне писте и ексклузивне ресторане, а знали су да је епидемија увелико захватила Италију, али ето толико их је страх што ће неко примити у себе тело и крв Христову.

Где је ту памет?

С вером у Бога, до победе!

Божија милост се не купује

Слушам извештаје о стању са епидемијом вируса који је човечанство разорио и посебно начулим уши да чујем како је у великим, најбогатијим, светским метрополама. Ни сањао нисам да ћу чути како у једном Њујорку нема људи на улици, како се затварају радње, страх се увукао у кости обичног света, а посебно богати квартови су опустели. Уплашила се моћна елита да ће се заразити. Уосталом, када чују да су нпр. британски премијер Борис Џонсон, па и принц Уједињеног Краљевства Чарлс, на коленима, како се не би уплашили. До главе је дошло коначно, додуше прилично касно, да се не може све парама купити. Посебно не Божија милост, а са њом понајпре здравље.

До јуче тако охоли и моћни, изнад свега бахати, мислећи да је свет под њиховим ногама, гулили су кожу сиротињи, летовали на најскупљим дестинацијама, баханалисали се…А сада? Сада су у својим огромним вилама у четири зида приковани. Сада им се те виле које су градили или куповали ради престижа чине као затвори. Руку на срце и јесу. Сви се некако осећамо као да смо у затвору, али са том разликом што срећна породица и у пет квадрата ако има истинске љубави биће срећна. Овоме што је навикао на баханалије и развратан живот ни хиљаду квадрата не помаже да буде срећан. Он сада живи у страху да није заражен. Има ли бољег доказа да од Господа нико није јачи и да Бог када види да ђаво покушава да превлада очас посла све врати на нулу. Само да ти докаже да можда можеш како хоћеш, а не и докле хоћеш.

Но, вратимо се на читаву ову гунгулу око корона вируса. Застрашујуће звуче поједина истраживања да је људима у Америци далеко већи проблем од тога да ли ће их можда вирус у смрт отерати чињеница да и ако се излече доћи ће им рачун из болнице који је астрономски. Цирка око 40 000 долара. Што значи ако их вирус не убије, убиће их трошкови лечења. Отуда је страх још већи. Наравно, онај малопре описани бахати и богати то ће платити. Свакако уз гунђање и псовање Бога јер је ето морао да се испрси, али познато је да су најбогатији, с обзиром какве су им душе, уједно и најшкртији. Нажалост, страдаће америчка сиротиња, понајпре јер нема пара да плати лечење. Здравље је на западу изузетно скупо и зато не постоји ништа важније него чувати здравље. Оно се најбоље чува кроз духовно уздизање и стварање амбијента срећног живота без стреса, а има ли веће среће него када си у породичном окружењу и када успеш да обезбедиш да сви имају у кући скромно, али довољно, и подједнако. Када се прилагодите томе да од свега што је Бог понудио узмете колико вам је довољно и да не претерујете. Зато је све морало, можда и овако сурово, да нас удари и да се вратимо на почетак. Да станемо са обе ноге на земљу и да схватимо да јурњава за животом не води никуд, већ да је уз чврсту веру стварање скромног и нормалног живота суштински идеал.

Сви ти мултимилијардери све те милијарде у гроб понети неће. Сада када је ванредна ситуација дијаманте, злато, паре, виле и аутомобиле, не може да једе. Још није дошло до тога да све то не вреди баш ништа, али смо на добром путу ако наставимо тако бахато да дођемо у ситуацију да заиста храна и вода буду суво злато, а да све те милијарде што неко има на рачуну постану безвредне. Зато, учврстимо се у вери, молимо се Господу за спасење душа наших, чувајмо пре свега своје духовно здравље, а потом и физичко, чувајмо и негујмо породичну срећу и будимо скромни. Скромност је врлина и то каква врлина. Све ово што сам набројао нема тих пара са којим можете купити, а јурећи за парама и богатством све то можете изгубити и себи несрећу на врат натоварити.