Тужних 25 година

Сећам се као да је јуче било. Васкрс је тада пао баш за 1.мај. Био сам са родитељима у Неготину код бабе и деде. Сећам се и да тај Васкрс у Неготину није био сунчан. Напротив, падала је нека ситна кишица која је најављивала трагедију. Она се и догодила. Тог 1.маја 1995.године збрисан је српски народ са простора западне Славоније. Окучани, Пакрац, Јасеновац… Све је нестало.

Тадашња власт у Београду је крила до касно у подне да се усташки напад на српски живаљ догодио. Неколико месеци раније славодобитно су отварали ауто-пут Београд-Загреб који је делом пролазио кроз подручје западне Славоније, чиме су баш Хрватима омогућили да се инфилтрирају на тај простор и да сагледају како да нападну готово небрањено подручје тадашње Републике Српске Крајине. Због тога што је тада проглашаван за „фактор мира и стабилности на Балкану“ како су га Американци пристали да га ословљавају и због тога што је наивно мислио да ће га уколико остави Србе из Крајине на цедилу Клинтон и друштво оставити на миру, Милошевић прстом није макао да се помогне Србима током злочиначке акције „Бљесак“, а ни касније када се догодила „Олуја“. Напротив, за век векова остаће срамота да су тада на држаној телевизији преношени кадрови првомајских уранака, а вест да усташе кољу наш народ и да га протерују била је негде пред крај дневника. Но, све је то сада историја, а туга је вечита. Она траје већ 25 година.

Ипак, ни данас после 25 година нисмо се пуно променили. На моју срамоту и сам учествујем у томе и пред вама пишем да сам се постидео што сам 1.маја 2020.године више времена потрошио да се надјачавам ко има бољу акцију, да ли ми са бакљама или противници са шерпама. Нисам се одмах сетио наших мученика који тада страдаше, а ваљало би се подсетити да су усташе тада заузеле највећи српски град под земљом- Јасеновац. Да будем до краја искрен, више је у медијима данас причано о тој злочиначкој акцији, него што се те 1995.године говорило на РТС-у док је напад трајао. Но, није довољно. Политичке смисалице су нам биле битније и лично се стидим себе што сам несвесно на то пристао.

Ипак, највећа срамота је оправдавање Зорана Милановића који је напутио прославу акције „Бљесак“ због усташког поздрава „За дом спремни“. Највише га је ту оправдавао Борис Тадић, али и екипа око Драгана Ђиласа, која је упорно преко својих портала тражила лепе речи за Милановићев гест. Не разуем, а шта је он то лепо урадио? Он је поштована господо дошао на прославу акције која је нас Србе завила у црно. Он је дошао да прослави злочин. То што се повукао одатле због усташког поздрава је небитно. Он ту акцију слави, уместо да је се стиди. Зато, срам да буде сваког ко му тражи речи оправдања, јер разлика између тзв.хрватских комуниста и усташа је само у нијансама. Оба фактора имају заједничког непријатеља- Србе. Уосталом, данашњу Хрватску створили су хрватски комунисти. На истим темељима и идеји на којој је Павелић стварао НДХ, с том разликом што су они ипак успели у намери да нас етнички очисте. Павелићу то није пошло до краја за руком.

Нека је вечна слава свим погинулим Србима током злочиначке усташке акције „Бљесак“.

Фотеља по сваку цену

Нисам могао да поверујем када сам читао текст вечитог политичара у покушају, Бошка Обрадовића, кога је очито Драган Ђилас упрегао да отпочне кампању о тзв.прелазној влади. Нисам, јер ми заиста није ни на крај памети могло да дође да неко уопште размишља о било каквој влади, односно боље рећи о уваљивању у фотељу, док нам људи умиру. То је врхунски неморал, али од те политичке групације одавно ништа корисно и не може да се очекује.

Но, без обзира на тај застрашујући примитивизам, ипак морамо да прокоментаришемо захтев који је упутио Драган Ђилас преко уста Бошка Обрадовића. По њиховим пројекцијама то би била некаква влада стручњака, никако политичка, и она би као таква била прелазног карактера. Да се разумемо, прелазне владе се иначе формирају када имамо изузетно тешке политичке кризе, односно праве револуционарне ломове. Тада се формира некаква прелазна влада која би успоставила какав такав систем док се не одрже избори. Опростите, ми у Србији немамо ни назнаке било чему сличном, осим ако стари револуционар Бошко није намерио да покуша преврат да изврши.

Главни Бошков аргумент је чињеница да је сада уведено ванредно стање, а наводно у ванредном стању владу би требало да воде стручни људи. По тој глупој логици очито би сваки пут у некој земљи када дође до ванредних околности влада требало да поднесе оставку и да је мења некаква влада стручњака. На страну то што нам Бошко није објаснио ко то даје лиценцу да је нека личност стручњак или експерт како се то сада модерно каже. Можда Бошко себе прогласи стручњаком, па се сам предложи за фотељу. Но, чак и када би се усвојила ова бесмислена логика, којом суштински се поништава воља народа који је на изборима бирао своје политичко руководство да га предводи, гле чуда чак и у ванредном или ратном стању, поставља се питање ко би ту владу изабрао. Да би се влада изабрала неопходно је да се састане скупштина и да ту владу изабере. Код нас тренутно постоје два проблема- први је већ постојеће ванредно стање и забрана окупљања, што практично онемогућава скупштину да се састане, као и чињеница да је моментом расписивања редовних парламентарних избора актуелни скупштински сазив практично на снази само у техничком мандату до избора новог који ће се догодити по завршетку већ расписаних избора. Практично, чак и када би неко желео да испуни Ђиласову и Бошкову жељу, она би била немогућа, јер такву владу не би имао ко да изабере. На крају, скроз да будем искрен, ко би то могао посланике владајуће већине да у потпуности наговори да гласамо за такву владу, чак и када би се некакав договор постигао? Мандат припада посланику те сходно томе најискреније велим да за такву будалаштину жив не бих гласао.

Да резимирамо ово писаније. Прво, неморално је о фотељи размишљати док траје ова пошаст. Ипак, очито су Ђиласу и Бошку фотеље животно питање. Нашој земљи су набавка респиратора и предузимање свих могућих мера да се пандемија корона вируса која хара човечанством код нас сузбије. О фотељама и политици можемо да говоримо после избора. Међутим, није лоше да у овој невољи свако покаже своје право лице. Дотична господа показују похлепу и да су гладни власти, јер очито су рачуни Драгана Ђиласа почели да пресушују.

Друго, жеља да се домогнеш власти по сваку цену, чак и без избора, врхунски је скандал. Бесмислени захтев за некаквом владом стручњака, очито само оних које Ђилас и Обрадовић стручњацима прогласе, је баш то. Долазак на власт мимо воље народа. Е то је оно што не долази у обзир да се догоди. Отуда господо, када престане ванредно стање, изборни процес се наставља. Изволите, ако сте у стању, скупите потписе и изађите на изборе да видимо да ли вредите више од пола луле дувана. Уколико се одлучите и даље за бојкот, ваш проблем. Одмах да вам саопштимо да нас апсолутно не занима што ћете изборе бојкотоват, јер што наш народ каже- сами пали, сами се убили.

Подстицање на деструкцију

Сведоци смо ових дана прилично изражене кампање пласирања лажних вести у којима се на најпримитивнији начин држава, а посебно власт, черечи као да је она најдиректиније произвела вирус Covid 19. Наравно, кампања има само један циљ- да се кроз полуинформације направи атмосфера најгоре деструкције и да се држава доведе до стадијума капитулације јер у мору лажних вести једноставно неће бити у могућности да се брани. Кампања се највише одвија путем друштвених мрежа и то путем веома спонзорисаних налога и страница, што јасно указује да је кампања осмишљена и да се ради циљано.

Посебан проблем представљају лажне вести које ниподаштавају сваки напор државе да се ухвати у коштац са епидемијом која иначе хара човечанством. Рецимо, најновија информација иде ка томе да се припрема штрајк глађу на Сајму где су смештени они који имају блаже симптоме заразе, јер неколицина њих захтева поновно тестирање. Наравно, медији који су под директним тајкунским патронатом помешаним са капиталом појединих страних држава, нама ни мало благонаклоним, једва су дочекали овакву информацију како би даље подстицали читаву причу, јер на тај начин се држава доводи у мат позицију. Најпре зато што је потребно тестирати огроман број оних који су потенцијално заражени, што свакако јесте приоритет како би се они изоловали. Капацитети нашег здравственог система једва издржавају талас новозаражених и сваки даљи атак је озбиљан проблем. Одређене стране службе у садејству са одређеним тајкунима то су јако лепо израчунали. Захтевима са масовним поновним тестирањем људи на Сајму систем се паралише, тако да подстицање на овако нешто једнако је најгорем удару на државу.

Наравно, поред оваквих свињарија имали смо и лажи како се затвара болница „Народни фронт“ чиме се додатно створила најстрашнија паника код трудница и њихових породица. Претходно је била кампања како на Сајму нема топле воде, а нешто пре тога вођена је кампања подстицања побуна у камповима за изолацију људи који су дошли из иностранства. Готово свакодневно преко друштвених мрежа води се тзв.“кампања непослушности“, односно пркошењу донетим мерама државе везаним за полицијски час рачунајући да ако би дошло до привођења због непоштовања владиних уредби то би могло добро доћи појединим структурама да интернационализују проблем. Такво понашање јасно указује да тим људима није до здравља људи, већ напротив, све им је срачунато ка политичком мотиву и да их здравље људи ни најмање не занима. О случају изношења лажи везаних за стање у Клинчком центру Војводине беспотребно је говорити. Сложићемо се, сувише тога да би било случајно, зар не? Односно, да упростимо, сувише је тога што јасно указује да је кампања добро организована и плаћена.

Поред кампање апсолутне деструкције и омаловажавања потеза државних власти, а руку на срце у датим околностима учињено је значајн више него у било којој европској држави, води се и озбиљна кампања против самог председника државе. Напада му се породица, ружи се његова личност, проглашава се шизофреним, износе се лажи о његовом здравственом стању, итд. Напади на породицу иду дотле да се прети његовој деци како ће бити позатварана по смени власти, да ће он бити стрељан, да ће његови сарадници висити… Све ово је врло срачунато, јер колико год да је особа психички јака и да је огуглала на нападе, ипак у датим околностима када народ умире од епидемије и када сте свесни да је највећа одговорност на вама, напад на свачију личност, посебно на породицу, служи да ту личност дестабилизује у сваком погледу како би повукла погрешне потезе.

Шта нам је чинити?

Искрен да будем не видим решење. Односно, уздам се у свест људи да умеју да препознају лаж. Чини ми се да се држава неће моћи да одоли толиким нападима и да ће заправо њена једина одбрана бити упорни рад који би народ требало да препозна. Свакако, уколико ствари крену по злу, а вођењем кампања да се слободно шета, да нема потребе седети у изолацији, да је Вучић лудак јер нас је затворио, да Вучић мрзи животиње јер Боже мој наше псе не можемо да шетамо, и још сијасет сличних које ће креаторима који по цео дан само смишљају те гадости пасти на памет, сценарио енормног ширења заразе је сасвим известан. Биће то без икакве дилеме инцијална каписла да се крене у жесток напад на државу, па и на покушај насилног рушења власти.

Писмо неодговорној браћи и сестрама

Помаже Бог добри моји,

Не бих се ја вама обраћао да није оволика мука. Верујте ми, помоћ готово никада ни од кога не иштем до од самог Господа када му се молим. Ипак, одлучих се драга браћо и сестре да од вас овог пута затражим помоћ. И то од вас најнеодговорнијих, што је признаћете само по себи глупост. Ко је још видео и чуо да се од неодговорног помоћ тражи. Изгледа да је дошло неко наопако време када и неодговорни могу да помогну.

Одмах да се разумемо, нисам ни ја нека цвећка по питању одговорности. Напротив, по многим стварима ја сам врхунски пример неодговорног човека. Ипак, када је реч о животима људи, са тим се никада не шалим. С обзиром да као прилично неодговорно особа познајем у душу све нас који смо такви, ето имам јак мотив због кога желим да вас нешто замолим.

Разлог због кога вам се обраћам је тај јер моја мука, али и мука читаве наше Отаџбине, зависи искључиво од вас. Отуда, дође ми из коже да искочим што је тако, али очито нас Бог ставља на искушење да се са том чињеницом носимо. Браћо и сестре, стичем утисак да када бисмо којим случајем доживели катастрофу сличну оној у Чернобилу, ви бисте ишли колико сте блесави тамо да летујете. Тако и сада када вас држава моли да не излазите напоље, ви као у инат идете што год више можете, јер вам пундравци у задњици не дају мира. Хоћете да навучете на себе и све око вас муку и катастрофу, па то ти је. Зар не видите драга браћо и сестре да је све око нас стало. Не ради готово ништа, па чак ни Црква нема богослужења са верницима, а ви се понашате као да је напољу све у најбољем реду. Није Бора Чорба безвезе написао чувени стих „Србин је луд, Србин је проклет, једном га убијеш он хоће опет“. Да вам је којим случајем држава препоручила да што више излазите напоље, ви бисте се забарикадирали у ваше куће оптужујући државу да вам нешто смера. Овако, пошто вам је речено да не излазите и да се што мање дружите, ви радите такви наопаки какви јесте све обрнуто. Не дај Боже да вас болест дохвати под своје, кмечали бисте на сва звона како је држава дужна да вас лечи. Не господо, држава је због околности у којима се нашла дужна да вас изолује, а заиста се поставља питање да ли такве неодговорни би требало да вас лечи. Ви нисте марили за њена упозорења, па сте олако прелазили преко њих и довели у опасност и вас, ваше најближе и сваког са ким сте у контакт ступили. Имате ли макар мало свести шта сте урадили?

Да ли сте свесни да због вас таквих какви сте држава можда мора да уводи и најрестриктивнију меру, што би сваком нормалном човеку веома тешко пало, јер ни до продавнице људски не бисмо могли да изађемо. Да ли ваш олаки поглед на живот заиста иде до те мере да вас је баш брига за све око вас? Да се разумемо, мени је сваког од вас ко се зарази веома жао. Међутим, ако ви сами себе не чувате, онда ни Господ неће моћи да вас сачува. Што је најгоре, неће моћи да сачува ни сваког ко је са вама контактирао, а то је онда за право жаљење, јер вашом неодговорношћу у опасност сте довели ваше окружење.

Отуда, вама таквима неодговорнима се обраћам за помоћ, а она се састоји у томе да макар једном у животу будете одговорни. Молим вас да се унормалите и уразумите, а ако вам то не иде од руке, онда молим државу да вас уразуми што, руку на срце, уме веома болно да буде. Очито је да друге нема, јер неправедно је да 90 одсто људи трпи због вас десет одсто неодговорних. Да закључим- или седите код куће или да се примени она народна „батина је из раја изашла“.

Владимир Ђукановић,

народни посланик у Скупштини Србије

СТРАХ

Страх је примарна емоција која настаје док очекујемо неку истинску опасност или пак умишљену. Може да настане и услед непосредног опажања, али и услед претње која нам је стављена у изглед. Све у свему страх је потпуно природна емотивна реакција организма. Оно што је на свакој индивидуи да чини је свакодневна борба да се страх превазиђе, јер објективно једини страх који човек би требало да има је страх од Господа.

Србија, као уосталом и читаво човечанство, преживљава озбиљан рат са епидемијом корона вируса. Намерно истичем реч рат, јер ту исту реч употребљава и наша струка. С обзиром да нема тог рата који не изазива страх код било ког човека, посебно због неизвесности шта ће се догодити и колико ће сама индивидуа у том рату страдати. Између осталог управо је неизвесност та која највише удара на човека и изазива му страх. Поставља се питање како да тај проблем превазиђемо. Објективно, против корона вируса не постоји лек, посебно не превентивни. Такође, можете свуда да га зарадите и може свако да га добије. Није смртоносан, али може да буде. Веома лако је преносив, а као што видимо покосио је пола света. Све ово када чујете, што су иначе чињенице, па на то додате мере кућне изолације, па још на то недовољно сазнање када би епидемија могла да престане и колико то још морате да седите у кућном притвору међу четири зида, значи све то у збиру сасвим је нормално да изазива озбиљан емотивни поремећај код човека. Додатно, нарушава се имунитет, јер страх који ми сада преживљавамо праћен је свакако бројним стресовима, а познато је колико стрес утиче на имунитет. Није ни мало пријатно када сваки дан слушате колико је нових преминулих, колико је оних који се са душом растају на респираторима, а све то дубоко свесни да може и вама да се догоди.

Шта чинити?

Најпре, никако не прихватати информације са друштвених мрежа, јер по свим истраживањима бар 70 одсто њих су лажне. Лажне информације могу да изазову озбиљан стрес и узнемирење. Информисање је неопходно свести на најосновније информације и то искључиво званичне. У оваквим ситуацијама једино се прихватају информације које држава званично обелодани. Како су мере социјалне изолације више него пожељне, трудите се да нигде не излазите осим ако то заиста није неопходно, а пошто свакако немате са ким да се дружите посветите се деци и породици или уколико сте сами трудите се да што више читате како би што мање размишљали о ономе што изазива зебњу. Такође, пожељно је изменити режим живота, односно потрудити се што раније отићи на спавање и искључити телефоне, како би вас информације што мање погађале.

Најзад, оно што је најбитније је духовно јачање, што значи да је неопходно сваки дан помолити се Господу, очитати Оче наш, Богородице дјево, молитву за здравље и молитву за болесне, окадити кућу и пробати да прочитате што више светих књига. Страх који испољавамо морамо да сузбијамо управо тиме што ћеmo кроз духовно јачање схватити да је заправо једини оправдани страх онај страх од Господа. Све ово што нам се збива схватити као велико искушење које ћемо чврстом вером, молитвом и покајањем, сигурно победити.

Амин Боже!