Мигранти су измишљена тема

Метод који се приписује Јозефу Гебелсу, нацистичком шефу пропаганде, да сто пута изречена лаж постаје истина, по питању Србије примењује на обилато на теми миграната. Какву год аргументацију базирану на чињеницама да употребити један део јавности, највећим делом изманипулисан од стране разноразних ловаца у мутном, рећи ће вам да сте лажов и да не видите колики мигранти проблем. Истини за вољу, мигранти су могли да буду проблем, јер они су ништа друго до политички пројекат и средство за уцењивање појединих великих сила, а понајвише Турске и Европске уније. Ипак, после епидемије корона вируса нисам сигуран да ће се било ко грабити да хрли ка западно-европским државама, посебно сада када су њихове економије отишле у жестоки суноврат. Но, хајде да погледамо истини у очи под претпоставком да је све остало исто мимо ове епидемије или да ће бити исто као пре када она прође.

Миграната у Турској тренутно има негде око три до четири милиона и они су Ердоганово средство да уцењује Европску унију тиме што их свако мало када жели да заплаши европске земље или да у њима изазове одређену кризу која му служи као притисак да Турска добије додатна средства управо за мигранте пусти да крену ка границама Европске уније. Свакако, прва на удару је Грчка и за њу је сто хиљада некаквих миграната на граници свакако озбиљан проблем. Ипак, када је почела криза око епидемије корона вируса сви су се као по команди повукли са границе и тренутно немају неку претерану жељу да иду ка Европи. На тој рути ка европским земљама налази се и Србија, искључиво као транзитна земља. Намерно подвлачим ово „транзитна“ јер до сада готово нико од миграната није показао ни најмању жељу да тражи било какав азил у Србији. Да будемо још прецизнији, није ни Србија показала ни промил жеље да те исте људе задржи на својој територији, нити ће то чинити и у будуће. Србија као одговорна држава је прва увела систем провере тих људи и то у моментима када је та криза била на врхунцу током сукоба са Исламском државом и док је трајало њено уништење. Наше службе су међу првима препознавале потенцијалне терористе и достављале су сијасет квалитетних података сродним службама у западној Европи на чему су нам оне веома захвалне, јер захваљујући тим подацима су спречени одређени терористички акти. Србија се још тада веома добро ораганизовала за прихват тих људи и за њихов транзит, без намере да иког од њих остави на територији Србије. Такође, ваља нагласити, Србија је забранила улазак тзв.економским мигрантима, што практично значи да на нашу територију легално не може да уђе нити један мигрант који није из ратом угрожених подручја. Свакако, с обзиром да је трговина људима нешто што нажалост постоји свуда у свету, илегални путеви које користе разноразни трговци људима проналазе своје канале и те људе илегално убацују у Србију, али се и на том пољу Србија труди свим силама да спречи и пресече лаце такве трговине. Све у свему, оно што се мора нагласити, моментом увођења ванредног стања на територији Републике Србије миграната је било нешто преко осам хиљада. Србија нема намеру никог од њих да насељава, нити они желе да се населе у Србији.

Зашто се онда толико потенцира ова тема?

Свакако, више је разлога. Примарни је тај како би се кроз изазивање панике код народа изазвала бурна реакција људи према властима. Суштински, они центри који су донекле криви за мигрантску кризу, а то су сви они центри који су још пре Трамповог доласка на власт у Сједињеним Америчким Државама изазивали сукобе широм Блиског истока и спроводили „Арапска пролећа“, данас преко миграната покшавају на све начине да уруше националне власти широм Европе. Посебан трн у оку су Србија и Мађарска. Баш њихови политички послушници у тим земљама, као и медији који су под њиховом палицом, константно измишљају лажи о тобожњем насељавању миграната, јер су дубоко свесни да то код народа изазива страховити револт.

Наравно, да би кампања била што израженија лови се, а можда и намерно провоцира, било какав инцидент у коме би мигранти учествовали. Нема никакве дилеме да међу осам хиљада људи увек можете пронаћи неке који мисле да би кроз криминалну делатност могли да се домогну нечега. Тако, упечатљиво је да се веома брзо региструје када неки мигрант нападне жену или девојку, без обзира на чињеницу да таквих напада имате веома често и од домицилног становништва, али ако то мигрант учини то је сјајно за кампању против Србије. Када то учини неки Србин, онда то и није нека тема. Слично је када дође до неке пљачке или крађе. Уколико је мигрант учинио, онда ће се о томе на сва звона говорити. Када то учини неки Србин, то се уводи само у статистику о броју извршених кривичних дела. Поента је наћи тему да се води кампања против Србије, јер ти „страшни“ мигранти ће нам појести џигерице, пошто по лудим људима који шире дезинформације по друштвеним мрежама испада да на сваког становника Србије имамо по једног мигранта.

Значи, одговорно тврдим, тема мигранти је лажна тема. Она суштински не постоји у смислу неког већег проблема за Србију. Са њом се свесно манипулише и обмањује јавност искључиво да би се Србија дестабилизовала. Видели сте уосталом како су полиција и војска очас посла онеспособили групу миграната која је правила одређене проблеме у Обреновцу. То вам је јасан показатељ да Србија нема намеру да допусти било какво насилно понашање од стране тих људи, као што нема намеру ни да их трајно угости, нити да буде потенцијално паркиралиште за исте. Веома смо спремни да одговоримо на сваку потенцијалну опасност која би од неке будуће мигрантске кризе долазила, али, понављам, после епидемије везане за Корона вирус, нисам сигуран да ће се тако нешто у скорије време догодити.

Advertisements

Фотеља по сваку цену

Нисам могао да поверујем када сам читао текст вечитог политичара у покушају, Бошка Обрадовића, кога је очито Драган Ђилас упрегао да отпочне кампању о тзв.прелазној влади. Нисам, јер ми заиста није ни на крај памети могло да дође да неко уопште размишља о било каквој влади, односно боље рећи о уваљивању у фотељу, док нам људи умиру. То је врхунски неморал, али од те политичке групације одавно ништа корисно и не може да се очекује.

Но, без обзира на тај застрашујући примитивизам, ипак морамо да прокоментаришемо захтев који је упутио Драган Ђилас преко уста Бошка Обрадовића. По њиховим пројекцијама то би била некаква влада стручњака, никако политичка, и она би као таква била прелазног карактера. Да се разумемо, прелазне владе се иначе формирају када имамо изузетно тешке политичке кризе, односно праве револуционарне ломове. Тада се формира некаква прелазна влада која би успоставила какав такав систем док се не одрже избори. Опростите, ми у Србији немамо ни назнаке било чему сличном, осим ако стари револуционар Бошко није намерио да покуша преврат да изврши.

Главни Бошков аргумент је чињеница да је сада уведено ванредно стање, а наводно у ванредном стању владу би требало да воде стручни људи. По тој глупој логици очито би сваки пут у некој земљи када дође до ванредних околности влада требало да поднесе оставку и да је мења некаква влада стручњака. На страну то што нам Бошко није објаснио ко то даје лиценцу да је нека личност стручњак или експерт како се то сада модерно каже. Можда Бошко себе прогласи стручњаком, па се сам предложи за фотељу. Но, чак и када би се усвојила ова бесмислена логика, којом суштински се поништава воља народа који је на изборима бирао своје политичко руководство да га предводи, гле чуда чак и у ванредном или ратном стању, поставља се питање ко би ту владу изабрао. Да би се влада изабрала неопходно је да се састане скупштина и да ту владу изабере. Код нас тренутно постоје два проблема- први је већ постојеће ванредно стање и забрана окупљања, што практично онемогућава скупштину да се састане, као и чињеница да је моментом расписивања редовних парламентарних избора актуелни скупштински сазив практично на снази само у техничком мандату до избора новог који ће се догодити по завршетку већ расписаних избора. Практично, чак и када би неко желео да испуни Ђиласову и Бошкову жељу, она би била немогућа, јер такву владу не би имао ко да изабере. На крају, скроз да будем искрен, ко би то могао посланике владајуће већине да у потпуности наговори да гласамо за такву владу, чак и када би се некакав договор постигао? Мандат припада посланику те сходно томе најискреније велим да за такву будалаштину жив не бих гласао.

Да резимирамо ово писаније. Прво, неморално је о фотељи размишљати док траје ова пошаст. Ипак, очито су Ђиласу и Бошку фотеље животно питање. Нашој земљи су набавка респиратора и предузимање свих могућих мера да се пандемија корона вируса која хара човечанством код нас сузбије. О фотељама и политици можемо да говоримо после избора. Међутим, није лоше да у овој невољи свако покаже своје право лице. Дотична господа показују похлепу и да су гладни власти, јер очито су рачуни Драгана Ђиласа почели да пресушују.

Друго, жеља да се домогнеш власти по сваку цену, чак и без избора, врхунски је скандал. Бесмислени захтев за некаквом владом стручњака, очито само оних које Ђилас и Обрадовић стручњацима прогласе, је баш то. Долазак на власт мимо воље народа. Е то је оно што не долази у обзир да се догоди. Отуда господо, када престане ванредно стање, изборни процес се наставља. Изволите, ако сте у стању, скупите потписе и изађите на изборе да видимо да ли вредите више од пола луле дувана. Уколико се одлучите и даље за бојкот, ваш проблем. Одмах да вам саопштимо да нас апсолутно не занима што ћете изборе бојкотоват, јер што наш народ каже- сами пали, сами се убили.