Тужних 25 година

Сећам се као да је јуче било. Васкрс је тада пао баш за 1.мај. Био сам са родитељима у Неготину код бабе и деде. Сећам се и да тај Васкрс у Неготину није био сунчан. Напротив, падала је нека ситна кишица која је најављивала трагедију. Она се и догодила. Тог 1.маја 1995.године збрисан је српски народ са простора западне Славоније. Окучани, Пакрац, Јасеновац… Све је нестало.

Тадашња власт у Београду је крила до касно у подне да се усташки напад на српски живаљ догодио. Неколико месеци раније славодобитно су отварали ауто-пут Београд-Загреб који је делом пролазио кроз подручје западне Славоније, чиме су баш Хрватима омогућили да се инфилтрирају на тај простор и да сагледају како да нападну готово небрањено подручје тадашње Републике Српске Крајине. Због тога што је тада проглашаван за „фактор мира и стабилности на Балкану“ како су га Американци пристали да га ословљавају и због тога што је наивно мислио да ће га уколико остави Србе из Крајине на цедилу Клинтон и друштво оставити на миру, Милошевић прстом није макао да се помогне Србима током злочиначке акције „Бљесак“, а ни касније када се догодила „Олуја“. Напротив, за век векова остаће срамота да су тада на држаној телевизији преношени кадрови првомајских уранака, а вест да усташе кољу наш народ и да га протерују била је негде пред крај дневника. Но, све је то сада историја, а туга је вечита. Она траје већ 25 година.

Ипак, ни данас после 25 година нисмо се пуно променили. На моју срамоту и сам учествујем у томе и пред вама пишем да сам се постидео што сам 1.маја 2020.године више времена потрошио да се надјачавам ко има бољу акцију, да ли ми са бакљама или противници са шерпама. Нисам се одмах сетио наших мученика који тада страдаше, а ваљало би се подсетити да су усташе тада заузеле највећи српски град под земљом- Јасеновац. Да будем до краја искрен, више је у медијима данас причано о тој злочиначкој акцији, него што се те 1995.године говорило на РТС-у док је напад трајао. Но, није довољно. Политичке смисалице су нам биле битније и лично се стидим себе што сам несвесно на то пристао.

Ипак, највећа срамота је оправдавање Зорана Милановића који је напутио прославу акције „Бљесак“ због усташког поздрава „За дом спремни“. Највише га је ту оправдавао Борис Тадић, али и екипа око Драгана Ђиласа, која је упорно преко својих портала тражила лепе речи за Милановићев гест. Не разуем, а шта је он то лепо урадио? Он је поштована господо дошао на прославу акције која је нас Србе завила у црно. Он је дошао да прослави злочин. То што се повукао одатле због усташког поздрава је небитно. Он ту акцију слави, уместо да је се стиди. Зато, срам да буде сваког ко му тражи речи оправдања, јер разлика између тзв.хрватских комуниста и усташа је само у нијансама. Оба фактора имају заједничког непријатеља- Србе. Уосталом, данашњу Хрватску створили су хрватски комунисти. На истим темељима и идеји на којој је Павелић стварао НДХ, с том разликом што су они ипак успели у намери да нас етнички очисте. Павелићу то није пошло до краја за руком.

Нека је вечна слава свим погинулим Србима током злочиначке усташке акције „Бљесак“.

Advertisements

Мигранти су измишљена тема

Метод који се приписује Јозефу Гебелсу, нацистичком шефу пропаганде, да сто пута изречена лаж постаје истина, по питању Србије примењује на обилато на теми миграната. Какву год аргументацију базирану на чињеницама да употребити један део јавности, највећим делом изманипулисан од стране разноразних ловаца у мутном, рећи ће вам да сте лажов и да не видите колики мигранти проблем. Истини за вољу, мигранти су могли да буду проблем, јер они су ништа друго до политички пројекат и средство за уцењивање појединих великих сила, а понајвише Турске и Европске уније. Ипак, после епидемије корона вируса нисам сигуран да ће се било ко грабити да хрли ка западно-европским државама, посебно сада када су њихове економије отишле у жестоки суноврат. Но, хајде да погледамо истини у очи под претпоставком да је све остало исто мимо ове епидемије или да ће бити исто као пре када она прође.

Миграната у Турској тренутно има негде око три до четири милиона и они су Ердоганово средство да уцењује Европску унију тиме што их свако мало када жели да заплаши европске земље или да у њима изазове одређену кризу која му служи као притисак да Турска добије додатна средства управо за мигранте пусти да крену ка границама Европске уније. Свакако, прва на удару је Грчка и за њу је сто хиљада некаквих миграната на граници свакако озбиљан проблем. Ипак, када је почела криза око епидемије корона вируса сви су се као по команди повукли са границе и тренутно немају неку претерану жељу да иду ка Европи. На тој рути ка европским земљама налази се и Србија, искључиво као транзитна земља. Намерно подвлачим ово „транзитна“ јер до сада готово нико од миграната није показао ни најмању жељу да тражи било какав азил у Србији. Да будемо још прецизнији, није ни Србија показала ни промил жеље да те исте људе задржи на својој територији, нити ће то чинити и у будуће. Србија као одговорна држава је прва увела систем провере тих људи и то у моментима када је та криза била на врхунцу током сукоба са Исламском државом и док је трајало њено уништење. Наше службе су међу првима препознавале потенцијалне терористе и достављале су сијасет квалитетних података сродним службама у западној Европи на чему су нам оне веома захвалне, јер захваљујући тим подацима су спречени одређени терористички акти. Србија се још тада веома добро ораганизовала за прихват тих људи и за њихов транзит, без намере да иког од њих остави на територији Србије. Такође, ваља нагласити, Србија је забранила улазак тзв.економским мигрантима, што практично значи да на нашу територију легално не може да уђе нити један мигрант који није из ратом угрожених подручја. Свакако, с обзиром да је трговина људима нешто што нажалост постоји свуда у свету, илегални путеви које користе разноразни трговци људима проналазе своје канале и те људе илегално убацују у Србију, али се и на том пољу Србија труди свим силама да спречи и пресече лаце такве трговине. Све у свему, оно што се мора нагласити, моментом увођења ванредног стања на територији Републике Србије миграната је било нешто преко осам хиљада. Србија нема намеру никог од њих да насељава, нити они желе да се населе у Србији.

Зашто се онда толико потенцира ова тема?

Свакако, више је разлога. Примарни је тај како би се кроз изазивање панике код народа изазвала бурна реакција људи према властима. Суштински, они центри који су донекле криви за мигрантску кризу, а то су сви они центри који су још пре Трамповог доласка на власт у Сједињеним Америчким Државама изазивали сукобе широм Блиског истока и спроводили „Арапска пролећа“, данас преко миграната покшавају на све начине да уруше националне власти широм Европе. Посебан трн у оку су Србија и Мађарска. Баш њихови политички послушници у тим земљама, као и медији који су под њиховом палицом, константно измишљају лажи о тобожњем насељавању миграната, јер су дубоко свесни да то код народа изазива страховити револт.

Наравно, да би кампања била што израженија лови се, а можда и намерно провоцира, било какав инцидент у коме би мигранти учествовали. Нема никакве дилеме да међу осам хиљада људи увек можете пронаћи неке који мисле да би кроз криминалну делатност могли да се домогну нечега. Тако, упечатљиво је да се веома брзо региструје када неки мигрант нападне жену или девојку, без обзира на чињеницу да таквих напада имате веома често и од домицилног становништва, али ако то мигрант учини то је сјајно за кампању против Србије. Када то учини неки Србин, онда то и није нека тема. Слично је када дође до неке пљачке или крађе. Уколико је мигрант учинио, онда ће се о томе на сва звона говорити. Када то учини неки Србин, то се уводи само у статистику о броју извршених кривичних дела. Поента је наћи тему да се води кампања против Србије, јер ти „страшни“ мигранти ће нам појести џигерице, пошто по лудим људима који шире дезинформације по друштвеним мрежама испада да на сваког становника Србије имамо по једног мигранта.

Значи, одговорно тврдим, тема мигранти је лажна тема. Она суштински не постоји у смислу неког већег проблема за Србију. Са њом се свесно манипулише и обмањује јавност искључиво да би се Србија дестабилизовала. Видели сте уосталом како су полиција и војска очас посла онеспособили групу миграната која је правила одређене проблеме у Обреновцу. То вам је јасан показатељ да Србија нема намеру да допусти било какво насилно понашање од стране тих људи, као што нема намеру ни да их трајно угости, нити да буде потенцијално паркиралиште за исте. Веома смо спремни да одговоримо на сваку потенцијалну опасност која би од неке будуће мигрантске кризе долазила, али, понављам, после епидемије везане за Корона вирус, нисам сигуран да ће се тако нешто у скорије време догодити.

Подстицање на деструкцију

Сведоци смо ових дана прилично изражене кампање пласирања лажних вести у којима се на најпримитивнији начин држава, а посебно власт, черечи као да је она најдиректиније произвела вирус Covid 19. Наравно, кампања има само један циљ- да се кроз полуинформације направи атмосфера најгоре деструкције и да се држава доведе до стадијума капитулације јер у мору лажних вести једноставно неће бити у могућности да се брани. Кампања се највише одвија путем друштвених мрежа и то путем веома спонзорисаних налога и страница, што јасно указује да је кампања осмишљена и да се ради циљано.

Посебан проблем представљају лажне вести које ниподаштавају сваки напор државе да се ухвати у коштац са епидемијом која иначе хара човечанством. Рецимо, најновија информација иде ка томе да се припрема штрајк глађу на Сајму где су смештени они који имају блаже симптоме заразе, јер неколицина њих захтева поновно тестирање. Наравно, медији који су под директним тајкунским патронатом помешаним са капиталом појединих страних држава, нама ни мало благонаклоним, једва су дочекали овакву информацију како би даље подстицали читаву причу, јер на тај начин се држава доводи у мат позицију. Најпре зато што је потребно тестирати огроман број оних који су потенцијално заражени, што свакако јесте приоритет како би се они изоловали. Капацитети нашег здравственог система једва издржавају талас новозаражених и сваки даљи атак је озбиљан проблем. Одређене стране службе у садејству са одређеним тајкунима то су јако лепо израчунали. Захтевима са масовним поновним тестирањем људи на Сајму систем се паралише, тако да подстицање на овако нешто једнако је најгорем удару на државу.

Наравно, поред оваквих свињарија имали смо и лажи како се затвара болница „Народни фронт“ чиме се додатно створила најстрашнија паника код трудница и њихових породица. Претходно је била кампања како на Сајму нема топле воде, а нешто пре тога вођена је кампања подстицања побуна у камповима за изолацију људи који су дошли из иностранства. Готово свакодневно преко друштвених мрежа води се тзв.“кампања непослушности“, односно пркошењу донетим мерама државе везаним за полицијски час рачунајући да ако би дошло до привођења због непоштовања владиних уредби то би могло добро доћи појединим структурама да интернационализују проблем. Такво понашање јасно указује да тим људима није до здравља људи, већ напротив, све им је срачунато ка политичком мотиву и да их здравље људи ни најмање не занима. О случају изношења лажи везаних за стање у Клинчком центру Војводине беспотребно је говорити. Сложићемо се, сувише тога да би било случајно, зар не? Односно, да упростимо, сувише је тога што јасно указује да је кампања добро организована и плаћена.

Поред кампање апсолутне деструкције и омаловажавања потеза државних власти, а руку на срце у датим околностима учињено је значајн више него у било којој европској држави, води се и озбиљна кампања против самог председника државе. Напада му се породица, ружи се његова личност, проглашава се шизофреним, износе се лажи о његовом здравственом стању, итд. Напади на породицу иду дотле да се прети његовој деци како ће бити позатварана по смени власти, да ће он бити стрељан, да ће његови сарадници висити… Све ово је врло срачунато, јер колико год да је особа психички јака и да је огуглала на нападе, ипак у датим околностима када народ умире од епидемије и када сте свесни да је највећа одговорност на вама, напад на свачију личност, посебно на породицу, служи да ту личност дестабилизује у сваком погледу како би повукла погрешне потезе.

Шта нам је чинити?

Искрен да будем не видим решење. Односно, уздам се у свест људи да умеју да препознају лаж. Чини ми се да се држава неће моћи да одоли толиким нападима и да ће заправо њена једина одбрана бити упорни рад који би народ требало да препозна. Свакако, уколико ствари крену по злу, а вођењем кампања да се слободно шета, да нема потребе седети у изолацији, да је Вучић лудак јер нас је затворио, да Вучић мрзи животиње јер Боже мој наше псе не можемо да шетамо, и још сијасет сличних које ће креаторима који по цео дан само смишљају те гадости пасти на памет, сценарио енормног ширења заразе је сасвим известан. Биће то без икакве дилеме инцијална каписла да се крене у жесток напад на државу, па и на покушај насилног рушења власти.

Писмо неодговорној браћи и сестрама

Помаже Бог добри моји,

Не бих се ја вама обраћао да није оволика мука. Верујте ми, помоћ готово никада ни од кога не иштем до од самог Господа када му се молим. Ипак, одлучих се драга браћо и сестре да од вас овог пута затражим помоћ. И то од вас најнеодговорнијих, што је признаћете само по себи глупост. Ко је још видео и чуо да се од неодговорног помоћ тражи. Изгледа да је дошло неко наопако време када и неодговорни могу да помогну.

Одмах да се разумемо, нисам ни ја нека цвећка по питању одговорности. Напротив, по многим стварима ја сам врхунски пример неодговорног човека. Ипак, када је реч о животима људи, са тим се никада не шалим. С обзиром да као прилично неодговорно особа познајем у душу све нас који смо такви, ето имам јак мотив због кога желим да вас нешто замолим.

Разлог због кога вам се обраћам је тај јер моја мука, али и мука читаве наше Отаџбине, зависи искључиво од вас. Отуда, дође ми из коже да искочим што је тако, али очито нас Бог ставља на искушење да се са том чињеницом носимо. Браћо и сестре, стичем утисак да када бисмо којим случајем доживели катастрофу сличну оној у Чернобилу, ви бисте ишли колико сте блесави тамо да летујете. Тако и сада када вас држава моли да не излазите напоље, ви као у инат идете што год више можете, јер вам пундравци у задњици не дају мира. Хоћете да навучете на себе и све око вас муку и катастрофу, па то ти је. Зар не видите драга браћо и сестре да је све око нас стало. Не ради готово ништа, па чак ни Црква нема богослужења са верницима, а ви се понашате као да је напољу све у најбољем реду. Није Бора Чорба безвезе написао чувени стих „Србин је луд, Србин је проклет, једном га убијеш он хоће опет“. Да вам је којим случајем држава препоручила да што више излазите напоље, ви бисте се забарикадирали у ваше куће оптужујући државу да вам нешто смера. Овако, пошто вам је речено да не излазите и да се што мање дружите, ви радите такви наопаки какви јесте све обрнуто. Не дај Боже да вас болест дохвати под своје, кмечали бисте на сва звона како је држава дужна да вас лечи. Не господо, држава је због околности у којима се нашла дужна да вас изолује, а заиста се поставља питање да ли такве неодговорни би требало да вас лечи. Ви нисте марили за њена упозорења, па сте олако прелазили преко њих и довели у опасност и вас, ваше најближе и сваког са ким сте у контакт ступили. Имате ли макар мало свести шта сте урадили?

Да ли сте свесни да због вас таквих какви сте држава можда мора да уводи и најрестриктивнију меру, што би сваком нормалном човеку веома тешко пало, јер ни до продавнице људски не бисмо могли да изађемо. Да ли ваш олаки поглед на живот заиста иде до те мере да вас је баш брига за све око вас? Да се разумемо, мени је сваког од вас ко се зарази веома жао. Међутим, ако ви сами себе не чувате, онда ни Господ неће моћи да вас сачува. Што је најгоре, неће моћи да сачува ни сваког ко је са вама контактирао, а то је онда за право жаљење, јер вашом неодговорношћу у опасност сте довели ваше окружење.

Отуда, вама таквима неодговорнима се обраћам за помоћ, а она се састоји у томе да макар једном у животу будете одговорни. Молим вас да се унормалите и уразумите, а ако вам то не иде од руке, онда молим државу да вас уразуми што, руку на срце, уме веома болно да буде. Очито је да друге нема, јер неправедно је да 90 одсто људи трпи због вас десет одсто неодговорних. Да закључим- или седите код куће или да се примени она народна „батина је из раја изашла“.

Владимир Ђукановић,

народни посланик у Скупштини Србије

СТРАХ

Страх је примарна емоција која настаје док очекујемо неку истинску опасност или пак умишљену. Може да настане и услед непосредног опажања, али и услед претње која нам је стављена у изглед. Све у свему страх је потпуно природна емотивна реакција организма. Оно што је на свакој индивидуи да чини је свакодневна борба да се страх превазиђе, јер објективно једини страх који човек би требало да има је страх од Господа.

Србија, као уосталом и читаво човечанство, преживљава озбиљан рат са епидемијом корона вируса. Намерно истичем реч рат, јер ту исту реч употребљава и наша струка. С обзиром да нема тог рата који не изазива страх код било ког човека, посебно због неизвесности шта ће се догодити и колико ће сама индивидуа у том рату страдати. Између осталог управо је неизвесност та која највише удара на човека и изазива му страх. Поставља се питање како да тај проблем превазиђемо. Објективно, против корона вируса не постоји лек, посебно не превентивни. Такође, можете свуда да га зарадите и може свако да га добије. Није смртоносан, али може да буде. Веома лако је преносив, а као што видимо покосио је пола света. Све ово када чујете, што су иначе чињенице, па на то додате мере кућне изолације, па још на то недовољно сазнање када би епидемија могла да престане и колико то још морате да седите у кућном притвору међу четири зида, значи све то у збиру сасвим је нормално да изазива озбиљан емотивни поремећај код човека. Додатно, нарушава се имунитет, јер страх који ми сада преживљавамо праћен је свакако бројним стресовима, а познато је колико стрес утиче на имунитет. Није ни мало пријатно када сваки дан слушате колико је нових преминулих, колико је оних који се са душом растају на респираторима, а све то дубоко свесни да може и вама да се догоди.

Шта чинити?

Најпре, никако не прихватати информације са друштвених мрежа, јер по свим истраживањима бар 70 одсто њих су лажне. Лажне информације могу да изазову озбиљан стрес и узнемирење. Информисање је неопходно свести на најосновније информације и то искључиво званичне. У оваквим ситуацијама једино се прихватају информације које држава званично обелодани. Како су мере социјалне изолације више него пожељне, трудите се да нигде не излазите осим ако то заиста није неопходно, а пошто свакако немате са ким да се дружите посветите се деци и породици или уколико сте сами трудите се да што више читате како би што мање размишљали о ономе што изазива зебњу. Такође, пожељно је изменити режим живота, односно потрудити се што раније отићи на спавање и искључити телефоне, како би вас информације што мање погађале.

Најзад, оно што је најбитније је духовно јачање, што значи да је неопходно сваки дан помолити се Господу, очитати Оче наш, Богородице дјево, молитву за здравље и молитву за болесне, окадити кућу и пробати да прочитате што више светих књига. Страх који испољавамо морамо да сузбијамо управо тиме што ћеmo кроз духовно јачање схватити да је заправо једини оправдани страх онај страх од Господа. Све ово што нам се збива схватити као велико искушење које ћемо чврстом вером, молитвом и покајањем, сигурно победити.

Амин Боже!