Мигранти су измишљена тема

Метод који се приписује Јозефу Гебелсу, нацистичком шефу пропаганде, да сто пута изречена лаж постаје истина, по питању Србије примењује на обилато на теми миграната. Какву год аргументацију базирану на чињеницама да употребити један део јавности, највећим делом изманипулисан од стране разноразних ловаца у мутном, рећи ће вам да сте лажов и да не видите колики мигранти проблем. Истини за вољу, мигранти су могли да буду проблем, јер они су ништа друго до политички пројекат и средство за уцењивање појединих великих сила, а понајвише Турске и Европске уније. Ипак, после епидемије корона вируса нисам сигуран да ће се било ко грабити да хрли ка западно-европским државама, посебно сада када су њихове економије отишле у жестоки суноврат. Но, хајде да погледамо истини у очи под претпоставком да је све остало исто мимо ове епидемије или да ће бити исто као пре када она прође.

Миграната у Турској тренутно има негде око три до четири милиона и они су Ердоганово средство да уцењује Европску унију тиме што их свако мало када жели да заплаши европске земље или да у њима изазове одређену кризу која му служи као притисак да Турска добије додатна средства управо за мигранте пусти да крену ка границама Европске уније. Свакако, прва на удару је Грчка и за њу је сто хиљада некаквих миграната на граници свакако озбиљан проблем. Ипак, када је почела криза око епидемије корона вируса сви су се као по команди повукли са границе и тренутно немају неку претерану жељу да иду ка Европи. На тој рути ка европским земљама налази се и Србија, искључиво као транзитна земља. Намерно подвлачим ово „транзитна“ јер до сада готово нико од миграната није показао ни најмању жељу да тражи било какав азил у Србији. Да будемо још прецизнији, није ни Србија показала ни промил жеље да те исте људе задржи на својој територији, нити ће то чинити и у будуће. Србија као одговорна држава је прва увела систем провере тих људи и то у моментима када је та криза била на врхунцу током сукоба са Исламском државом и док је трајало њено уништење. Наше службе су међу првима препознавале потенцијалне терористе и достављале су сијасет квалитетних података сродним службама у западној Европи на чему су нам оне веома захвалне, јер захваљујући тим подацима су спречени одређени терористички акти. Србија се још тада веома добро ораганизовала за прихват тих људи и за њихов транзит, без намере да иког од њих остави на територији Србије. Такође, ваља нагласити, Србија је забранила улазак тзв.економским мигрантима, што практично значи да на нашу територију легално не може да уђе нити један мигрант који није из ратом угрожених подручја. Свакако, с обзиром да је трговина људима нешто што нажалост постоји свуда у свету, илегални путеви које користе разноразни трговци људима проналазе своје канале и те људе илегално убацују у Србију, али се и на том пољу Србија труди свим силама да спречи и пресече лаце такве трговине. Све у свему, оно што се мора нагласити, моментом увођења ванредног стања на територији Републике Србије миграната је било нешто преко осам хиљада. Србија нема намеру никог од њих да насељава, нити они желе да се населе у Србији.

Зашто се онда толико потенцира ова тема?

Свакако, више је разлога. Примарни је тај како би се кроз изазивање панике код народа изазвала бурна реакција људи према властима. Суштински, они центри који су донекле криви за мигрантску кризу, а то су сви они центри који су још пре Трамповог доласка на власт у Сједињеним Америчким Државама изазивали сукобе широм Блиског истока и спроводили „Арапска пролећа“, данас преко миграната покшавају на све начине да уруше националне власти широм Европе. Посебан трн у оку су Србија и Мађарска. Баш њихови политички послушници у тим земљама, као и медији који су под њиховом палицом, константно измишљају лажи о тобожњем насељавању миграната, јер су дубоко свесни да то код народа изазива страховити револт.

Наравно, да би кампања била што израженија лови се, а можда и намерно провоцира, било какав инцидент у коме би мигранти учествовали. Нема никакве дилеме да међу осам хиљада људи увек можете пронаћи неке који мисле да би кроз криминалну делатност могли да се домогну нечега. Тако, упечатљиво је да се веома брзо региструје када неки мигрант нападне жену или девојку, без обзира на чињеницу да таквих напада имате веома често и од домицилног становништва, али ако то мигрант учини то је сјајно за кампању против Србије. Када то учини неки Србин, онда то и није нека тема. Слично је када дође до неке пљачке или крађе. Уколико је мигрант учинио, онда ће се о томе на сва звона говорити. Када то учини неки Србин, то се уводи само у статистику о броју извршених кривичних дела. Поента је наћи тему да се води кампања против Србије, јер ти „страшни“ мигранти ће нам појести џигерице, пошто по лудим људима који шире дезинформације по друштвеним мрежама испада да на сваког становника Србије имамо по једног мигранта.

Значи, одговорно тврдим, тема мигранти је лажна тема. Она суштински не постоји у смислу неког већег проблема за Србију. Са њом се свесно манипулише и обмањује јавност искључиво да би се Србија дестабилизовала. Видели сте уосталом како су полиција и војска очас посла онеспособили групу миграната која је правила одређене проблеме у Обреновцу. То вам је јасан показатељ да Србија нема намеру да допусти било какво насилно понашање од стране тих људи, као што нема намеру ни да их трајно угости, нити да буде потенцијално паркиралиште за исте. Веома смо спремни да одговоримо на сваку потенцијалну опасност која би од неке будуће мигрантске кризе долазила, али, понављам, после епидемије везане за Корона вирус, нисам сигуран да ће се тако нешто у скорије време догодити.

Advertisements

Фотеља по сваку цену

Нисам могао да поверујем када сам читао текст вечитог политичара у покушају, Бошка Обрадовића, кога је очито Драган Ђилас упрегао да отпочне кампању о тзв.прелазној влади. Нисам, јер ми заиста није ни на крај памети могло да дође да неко уопште размишља о било каквој влади, односно боље рећи о уваљивању у фотељу, док нам људи умиру. То је врхунски неморал, али од те политичке групације одавно ништа корисно и не може да се очекује.

Но, без обзира на тај застрашујући примитивизам, ипак морамо да прокоментаришемо захтев који је упутио Драган Ђилас преко уста Бошка Обрадовића. По њиховим пројекцијама то би била некаква влада стручњака, никако политичка, и она би као таква била прелазног карактера. Да се разумемо, прелазне владе се иначе формирају када имамо изузетно тешке политичке кризе, односно праве револуционарне ломове. Тада се формира некаква прелазна влада која би успоставила какав такав систем док се не одрже избори. Опростите, ми у Србији немамо ни назнаке било чему сличном, осим ако стари револуционар Бошко није намерио да покуша преврат да изврши.

Главни Бошков аргумент је чињеница да је сада уведено ванредно стање, а наводно у ванредном стању владу би требало да воде стручни људи. По тој глупој логици очито би сваки пут у некој земљи када дође до ванредних околности влада требало да поднесе оставку и да је мења некаква влада стручњака. На страну то што нам Бошко није објаснио ко то даје лиценцу да је нека личност стручњак или експерт како се то сада модерно каже. Можда Бошко себе прогласи стручњаком, па се сам предложи за фотељу. Но, чак и када би се усвојила ова бесмислена логика, којом суштински се поништава воља народа који је на изборима бирао своје политичко руководство да га предводи, гле чуда чак и у ванредном или ратном стању, поставља се питање ко би ту владу изабрао. Да би се влада изабрала неопходно је да се састане скупштина и да ту владу изабере. Код нас тренутно постоје два проблема- први је већ постојеће ванредно стање и забрана окупљања, што практично онемогућава скупштину да се састане, као и чињеница да је моментом расписивања редовних парламентарних избора актуелни скупштински сазив практично на снази само у техничком мандату до избора новог који ће се догодити по завршетку већ расписаних избора. Практично, чак и када би неко желео да испуни Ђиласову и Бошкову жељу, она би била немогућа, јер такву владу не би имао ко да изабере. На крају, скроз да будем искрен, ко би то могао посланике владајуће већине да у потпуности наговори да гласамо за такву владу, чак и када би се некакав договор постигао? Мандат припада посланику те сходно томе најискреније велим да за такву будалаштину жив не бих гласао.

Да резимирамо ово писаније. Прво, неморално је о фотељи размишљати док траје ова пошаст. Ипак, очито су Ђиласу и Бошку фотеље животно питање. Нашој земљи су набавка респиратора и предузимање свих могућих мера да се пандемија корона вируса која хара човечанством код нас сузбије. О фотељама и политици можемо да говоримо после избора. Међутим, није лоше да у овој невољи свако покаже своје право лице. Дотична господа показују похлепу и да су гладни власти, јер очито су рачуни Драгана Ђиласа почели да пресушују.

Друго, жеља да се домогнеш власти по сваку цену, чак и без избора, врхунски је скандал. Бесмислени захтев за некаквом владом стручњака, очито само оних које Ђилас и Обрадовић стручњацима прогласе, је баш то. Долазак на власт мимо воље народа. Е то је оно што не долази у обзир да се догоди. Отуда господо, када престане ванредно стање, изборни процес се наставља. Изволите, ако сте у стању, скупите потписе и изађите на изборе да видимо да ли вредите више од пола луле дувана. Уколико се одлучите и даље за бојкот, ваш проблем. Одмах да вам саопштимо да нас апсолутно не занима што ћете изборе бојкотоват, јер што наш народ каже- сами пали, сами се убили.

Подстицање на деструкцију

Сведоци смо ових дана прилично изражене кампање пласирања лажних вести у којима се на најпримитивнији начин држава, а посебно власт, черечи као да је она најдиректиније произвела вирус Covid 19. Наравно, кампања има само један циљ- да се кроз полуинформације направи атмосфера најгоре деструкције и да се држава доведе до стадијума капитулације јер у мору лажних вести једноставно неће бити у могућности да се брани. Кампања се највише одвија путем друштвених мрежа и то путем веома спонзорисаних налога и страница, што јасно указује да је кампања осмишљена и да се ради циљано.

Посебан проблем представљају лажне вести које ниподаштавају сваки напор државе да се ухвати у коштац са епидемијом која иначе хара човечанством. Рецимо, најновија информација иде ка томе да се припрема штрајк глађу на Сајму где су смештени они који имају блаже симптоме заразе, јер неколицина њих захтева поновно тестирање. Наравно, медији који су под директним тајкунским патронатом помешаним са капиталом појединих страних држава, нама ни мало благонаклоним, једва су дочекали овакву информацију како би даље подстицали читаву причу, јер на тај начин се држава доводи у мат позицију. Најпре зато што је потребно тестирати огроман број оних који су потенцијално заражени, што свакако јесте приоритет како би се они изоловали. Капацитети нашег здравственог система једва издржавају талас новозаражених и сваки даљи атак је озбиљан проблем. Одређене стране службе у садејству са одређеним тајкунима то су јако лепо израчунали. Захтевима са масовним поновним тестирањем људи на Сајму систем се паралише, тако да подстицање на овако нешто једнако је најгорем удару на државу.

Наравно, поред оваквих свињарија имали смо и лажи како се затвара болница „Народни фронт“ чиме се додатно створила најстрашнија паника код трудница и њихових породица. Претходно је била кампања како на Сајму нема топле воде, а нешто пре тога вођена је кампања подстицања побуна у камповима за изолацију људи који су дошли из иностранства. Готово свакодневно преко друштвених мрежа води се тзв.“кампања непослушности“, односно пркошењу донетим мерама државе везаним за полицијски час рачунајући да ако би дошло до привођења због непоштовања владиних уредби то би могло добро доћи појединим структурама да интернационализују проблем. Такво понашање јасно указује да тим људима није до здравља људи, већ напротив, све им је срачунато ка политичком мотиву и да их здравље људи ни најмање не занима. О случају изношења лажи везаних за стање у Клинчком центру Војводине беспотребно је говорити. Сложићемо се, сувише тога да би било случајно, зар не? Односно, да упростимо, сувише је тога што јасно указује да је кампања добро организована и плаћена.

Поред кампање апсолутне деструкције и омаловажавања потеза државних власти, а руку на срце у датим околностима учињено је значајн више него у било којој европској држави, води се и озбиљна кампања против самог председника државе. Напада му се породица, ружи се његова личност, проглашава се шизофреним, износе се лажи о његовом здравственом стању, итд. Напади на породицу иду дотле да се прети његовој деци како ће бити позатварана по смени власти, да ће он бити стрељан, да ће његови сарадници висити… Све ово је врло срачунато, јер колико год да је особа психички јака и да је огуглала на нападе, ипак у датим околностима када народ умире од епидемије и када сте свесни да је највећа одговорност на вама, напад на свачију личност, посебно на породицу, служи да ту личност дестабилизује у сваком погледу како би повукла погрешне потезе.

Шта нам је чинити?

Искрен да будем не видим решење. Односно, уздам се у свест људи да умеју да препознају лаж. Чини ми се да се држава неће моћи да одоли толиким нападима и да ће заправо њена једина одбрана бити упорни рад који би народ требало да препозна. Свакако, уколико ствари крену по злу, а вођењем кампања да се слободно шета, да нема потребе седети у изолацији, да је Вучић лудак јер нас је затворио, да Вучић мрзи животиње јер Боже мој наше псе не можемо да шетамо, и још сијасет сличних које ће креаторима који по цео дан само смишљају те гадости пасти на памет, сценарио енормног ширења заразе је сасвим известан. Биће то без икакве дилеме инцијална каписла да се крене у жесток напад на државу, па и на покушај насилног рушења власти.

Добри наш чика Бане

Ни сам не знам како сам се суздржао да не урлам по кући. Вест о смрти Бранислава Блажића, нашег доброг чика Банета, погодила ме је као метак по сред срца. Шок и неверица!

Бане је био тих човек. Господин у правом смислу те речи. Стичем утисак да није желео ником од нас ни да каже да га је корона вирус дохватио под своје, па чак и да му је сметало што се сазнало. За толике године колико смо се познавали, заиста се не сећам да ми се икада пожалио на било шта. Ни здравствено, нити за каријеру и посао којим се бавио. Радио је марљиво и није се обазирао на аброве, нити је давао повода да се о њему аброви стварају. Био је велики стручњак из области којом се бавио и човек који је волео да стално учи и да се унапређује.

Банета сам упознао још као млади радикал, негде током НАТО агресије 1999.године, док је био министар за заштиту животне средине. Још памтим његов врхунски интервју за „Радикалске таласе“ када је говорио о последицама НАТО бомбардовања. Сећам се, нешто по завршетку агресије десио се неки силан помор рибе по Војводини, мислим у Банату. Бане се жив ломио да санира тешке последице и давао је последњи атом снаге на свом послу. Мени као клинцу, тек нешто озбиљније са пруженим кораком у политици, била је част да га упознам и да са њим разговарам. Еј, ја студент, нико и ништа, причам са министром. И то каквим стручњаком.

Касније сам доживео да будем и колега посланик са чика Банетом. Шокирао ме је 2014.године са понудом да идемо за Доњецку Републику да посматрамо изборе. Мени је то био, признајем, врхунски изазов. Отиђосмо нас двојица тамо и навукосмо гнев свих могућих антируски настројених њушки по Србији. Мало их је, али су утицајни. Због тог нашег путешествија обојица смо доспели на црну листу Украјине, па нам је обојици, као и читавој групи која је ишла, забрањен улазак у Украјину. Током тог пута сам заправо схватио колико је Бане био искрени русофил. Док смо летели ка Москви он ми је говорио о сну његовог оца који је сањао да види Москву. Тада ми је рекао да му је то најжалије у животу што оцу тај сан није испунио и да му је отац на онај свет отишао са Русијом у срцу. Очито ивер није пао далеко од кладе. Бане је поред Србије, за коју је све на овом свету био спреман да пружи, искрено волео Русију. Могло је то да се и осети веома јако док смо боравили на том путу.

Тешко ми је пала вест о његовој смрти. Тежак је то ударац за Српску напредну странку. Бане је био њен оснивач. Послах му пре пет дана поруку „Држи се брате“. Није ми одговорио и знао сам да је враг однео шалу. Узе га Господ себи.

Чика Бане, вечна ти слава и Бог да ти подари Рајска насеља!

Писмо неодговорној браћи и сестрама

Помаже Бог добри моји,

Не бих се ја вама обраћао да није оволика мука. Верујте ми, помоћ готово никада ни од кога не иштем до од самог Господа када му се молим. Ипак, одлучих се драга браћо и сестре да од вас овог пута затражим помоћ. И то од вас најнеодговорнијих, што је признаћете само по себи глупост. Ко је још видео и чуо да се од неодговорног помоћ тражи. Изгледа да је дошло неко наопако време када и неодговорни могу да помогну.

Одмах да се разумемо, нисам ни ја нека цвећка по питању одговорности. Напротив, по многим стварима ја сам врхунски пример неодговорног човека. Ипак, када је реч о животима људи, са тим се никада не шалим. С обзиром да као прилично неодговорно особа познајем у душу све нас који смо такви, ето имам јак мотив због кога желим да вас нешто замолим.

Разлог због кога вам се обраћам је тај јер моја мука, али и мука читаве наше Отаџбине, зависи искључиво од вас. Отуда, дође ми из коже да искочим што је тако, али очито нас Бог ставља на искушење да се са том чињеницом носимо. Браћо и сестре, стичем утисак да када бисмо којим случајем доживели катастрофу сличну оној у Чернобилу, ви бисте ишли колико сте блесави тамо да летујете. Тако и сада када вас држава моли да не излазите напоље, ви као у инат идете што год више можете, јер вам пундравци у задњици не дају мира. Хоћете да навучете на себе и све око вас муку и катастрофу, па то ти је. Зар не видите драга браћо и сестре да је све око нас стало. Не ради готово ништа, па чак ни Црква нема богослужења са верницима, а ви се понашате као да је напољу све у најбољем реду. Није Бора Чорба безвезе написао чувени стих „Србин је луд, Србин је проклет, једном га убијеш он хоће опет“. Да вам је којим случајем држава препоручила да што више излазите напоље, ви бисте се забарикадирали у ваше куће оптужујући државу да вам нешто смера. Овако, пошто вам је речено да не излазите и да се што мање дружите, ви радите такви наопаки какви јесте све обрнуто. Не дај Боже да вас болест дохвати под своје, кмечали бисте на сва звона како је држава дужна да вас лечи. Не господо, држава је због околности у којима се нашла дужна да вас изолује, а заиста се поставља питање да ли такве неодговорни би требало да вас лечи. Ви нисте марили за њена упозорења, па сте олако прелазили преко њих и довели у опасност и вас, ваше најближе и сваког са ким сте у контакт ступили. Имате ли макар мало свести шта сте урадили?

Да ли сте свесни да због вас таквих какви сте држава можда мора да уводи и најрестриктивнију меру, што би сваком нормалном човеку веома тешко пало, јер ни до продавнице људски не бисмо могли да изађемо. Да ли ваш олаки поглед на живот заиста иде до те мере да вас је баш брига за све око вас? Да се разумемо, мени је сваког од вас ко се зарази веома жао. Међутим, ако ви сами себе не чувате, онда ни Господ неће моћи да вас сачува. Што је најгоре, неће моћи да сачува ни сваког ко је са вама контактирао, а то је онда за право жаљење, јер вашом неодговорношћу у опасност сте довели ваше окружење.

Отуда, вама таквима неодговорнима се обраћам за помоћ, а она се састоји у томе да макар једном у животу будете одговорни. Молим вас да се унормалите и уразумите, а ако вам то не иде од руке, онда молим државу да вас уразуми што, руку на срце, уме веома болно да буде. Очито је да друге нема, јер неправедно је да 90 одсто људи трпи због вас десет одсто неодговорних. Да закључим- или седите код куће или да се примени она народна „батина је из раја изашла“.

Владимир Ђукановић,

народни посланик у Скупштини Србије