Најтежа битка

Решио је Вучић многа тешка питања или их је у најмању руку окренуо у потпуности или добрим делом у српску корист. Проблем фискалне консолидације, враћања поверења у Србију као сигурног партнера у свету, проблем Косова и Метохије, бројни регионални изазови, промена свести код народа да морамо више да радимо… Све су то озбиљни државни проблеми са којима се он највећим делом изборио. Ипак, оно што је недавно прокламовао, а тиче се борбе против мафије, биће му најтежи изазов у коме ће или страдати или изаћи као озбиљан победник. Средине нема, јер са мафијом се компромис не прави.

Разумем, многи ће сада да ми замере зашто сумњам у успешност најављене борбе са мафијом, јер увек је важило правило да нико није јачи од државе. Слажем се са тим, али то се односи само у ситуацији када су држава и мафија две супротстављене стране. У нашем случају то баш и није тако. Мафија о којој је Вучић говорио је озбиљна паралелна државна структура, веома наслоњена на бројне државне ресурсе, неки од њих су везани баш за оне државне структуре које би требало да сузбијају криминал, регионалног је типа и суштински представља државу у држави. Зато, кључ Вучићевог успеха у тој борби је најпре темељно чишћење државног апарата од мафијиних сарадника. То је једини пут, врашки тежак, али друге нема.

Највећи проблем биће подршка правосуђа. Уколико она изостане, а плашим се да хоће, онда од те борбе нема ништа. Уосталом, како објаснити да су се на суђењима догађала одређена ослобађања од оптужбе за најтежа кривична дела тако што се волшебно замене докази или из чиста мира нестану? Да све буде још горе, неретко се догађало да се тужилац намерно не жали на такве судске одлуке, па ослобађајуће пресуде постану правоснажне. Логично, постави се увек питање- ко то помаже да докази нестану или да се замене? Које то у држави тако моћан да то учини и да се читавој јавности смеје у лице?

Недавно сам рекао да ће Вучић радије погинути него што ће од ове борбе одустати. Тако мора да буде. Све оно што је позитивно урадио за Србију пашће као кула од карата уколико се не обрачуна са овим полусветом. Људи су почели озбиљно да се плаше, јер шта рећи ако се за само месец  и кусур дана догоди неколико отимица и још увек се не зна где су отети, као и неколико тешких убистава за које медији пишу да су најављивана преко друштвених мрежа. Ко је то толико моћан да без икаквог страха најављује и чини отмице и убиства? Како је могуће да нико претходно није реаговао на такве најаве? Шта раде државни органи и да ли се неко померио до сада да покуша да расветли те отмице? Председник државе је говорио и о томе да се догодило и некакво одсецање главе. Ко то одсеца главе по Србији? Србија мора да буде сигурна држава у којој се сваки човек, наш држављанин или странац, осећа сигурно.

Отуда, у овој борби морамо да будемо никад јединственији. Вучић ће, понављам, у овој борби или страдати или изаћи као озбиљан победник. Од исхода ове борбе зависи и даљи пут Србије.

Аутор: Владимир Ђукановић

Владимир Ђукановић је народни посланик у Скупштини Србије, адвокат и медијатор. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, где је касније завршио и мастер студије на тему "Кривично право у законику књаза Данила Петровића". Докторанд је на Правном факултету у Нишу на правно-историјском смeру. Ожењен је Мајом, отац је Димитрија, Ђорђа и Јелисавете. Породичан и верујући човек. Велики навијач Црвене звезде.

Leave a Reply