Добри наш чика Бане

Ни сам не знам како сам се суздржао да не урлам по кући. Вест о смрти Бранислава Блажића, нашег доброг чика Банета, погодила ме је као метак по сред срца. Шок и неверица!

Бане је био тих човек. Господин у правом смислу те речи. Стичем утисак да није желео ником од нас ни да каже да га је корона вирус дохватио под своје, па чак и да му је сметало што се сазнало. За толике године колико смо се познавали, заиста се не сећам да ми се икада пожалио на било шта. Ни здравствено, нити за каријеру и посао којим се бавио. Радио је марљиво и није се обазирао на аброве, нити је давао повода да се о њему аброви стварају. Био је велики стручњак из области којом се бавио и човек који је волео да стално учи и да се унапређује.

Банета сам упознао још као млади радикал, негде током НАТО агресије 1999.године, док је био министар за заштиту животне средине. Још памтим његов врхунски интервју за „Радикалске таласе“ када је говорио о последицама НАТО бомбардовања. Сећам се, нешто по завршетку агресије десио се неки силан помор рибе по Војводини, мислим у Банату. Бане се жив ломио да санира тешке последице и давао је последњи атом снаге на свом послу. Мени као клинцу, тек нешто озбиљније са пруженим кораком у политици, била је част да га упознам и да са њим разговарам. Еј, ја студент, нико и ништа, причам са министром. И то каквим стручњаком.

Касније сам доживео да будем и колега посланик са чика Банетом. Шокирао ме је 2014.године са понудом да идемо за Доњецку Републику да посматрамо изборе. Мени је то био, признајем, врхунски изазов. Отиђосмо нас двојица тамо и навукосмо гнев свих могућих антируски настројених њушки по Србији. Мало их је, али су утицајни. Због тог нашег путешествија обојица смо доспели на црну листу Украјине, па нам је обојици, као и читавој групи која је ишла, забрањен улазак у Украјину. Током тог пута сам заправо схватио колико је Бане био искрени русофил. Док смо летели ка Москви он ми је говорио о сну његовог оца који је сањао да види Москву. Тада ми је рекао да му је то најжалије у животу што оцу тај сан није испунио и да му је отац на онај свет отишао са Русијом у срцу. Очито ивер није пао далеко од кладе. Бане је поред Србије, за коју је све на овом свету био спреман да пружи, искрено волео Русију. Могло је то да се и осети веома јако док смо боравили на том путу.

Тешко ми је пала вест о његовој смрти. Тежак је то ударац за Српску напредну странку. Бане је био њен оснивач. Послах му пре пет дана поруку „Држи се брате“. Није ми одговорио и знао сам да је враг однео шалу. Узе га Господ себи.

Чика Бане, вечна ти слава и Бог да ти подари Рајска насеља!

Advertisements

Аутор: Владимир Ђукановић

Владимир Ђукановић је народни посланик у Скупштини Србије, адвокат и медијатор. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, где је касније завршио и мастер студије на тему "Кривично право у законику књаза Данила Петровића". Докторанд је на Правном факултету у Нишу на правно-историјском смeру. Ожењен је Мајом, отац је Димитрија, Ђорђа и Јелисавете. Породичан и верујући човек. Велики навијач Црвене звезде.

Оставите одговор