Свето Причешће

Веома ме је изненадио страх од Светог Причешћа оних који не верују, као и њихови напади на оне који верују зато што се верујући причешћују. Напади су до те мере агресивни да их воде и поједини новинари и водитељи који иначе о овој теми не знају ама баш ништа. Посебно је скандалозно бацање дрвља и камења на нашу Свету Цркву, јер сваки од тих напада долази од људи који у себи не поседују ни мало Духа Светога и чије се поимање живота своди искључиво на материјално.

Свето причешће је једна од седам Светих Тајни. Она представља врхунац у љубави и сједињењу верника са Господом. Не уноси верник у себе обичан хлеб и вино, већ уноси тело и крв Христову, а то је најбоља заштита и лек од сваке болести. Ипак, разумљиво је да неверујућим људима то не допире до свести, као ни чињеница да не постоји ниједан забележени пример до сада да се неко заразио током Светог Причешћа. Напротив, баш је та кашичица која њима највише смета готово увек после обаљеног обреда била стерилна и о томе постоје озбиљни текстови који су највише у Русији публиковани. Разлог томе је управо сила Божија која је јача од сваког зла, па самим тим и од сваког вируса и бактерије. Ипак, да бисте у себи унели свете дарове морате да верујете. Отуда, онај ко искрено верује нема разлога за страх. Страх је само од Господа да Га не разгневимо нашим гресима.

Не бих улазио у то како је једна водитељка покушавала да докаже како наша Света Црква крши оно што је држава прописала везано за мере око ванредног стања. Најпре због чињенице зато што је баш она та која је правила прекршила, јер њену емисију коју уживо води одрађује баш у време полицијског часа, па се поставља питање како јој долазе и одлазе гости. Разумем, свако ће рећи па добила је посебну дозволу, јер ето у јавном је интересу правовремено информисање. Свакако, сложићу се са тим, али хајдемо даље. Пошто јој је веома битно да ли се држи одстојање приликом Свете Литиргује од два метра, а иначе верници стоје напољу, а не у Цркви (баш онако како је Патријарх и прописао), поставља се питање да ли њене шминкерке и фризерке док је спремају за емисију то раде са два метра одстојања и да ли носе маске. Да ли они што јој бубицу намештају у студију то раде са два метра одстојања и да ли јој организаторка са рукавицама додаје папире који су јој припрема за емисију. Знате, у тако ситна цревца можемо да идемо до крајњих граница, што наравно ником није циљ, али је срамно да баш такви прво нападоше Цркву, једино место где кроз молитву, покајање и причешће ми заиста себи дајемо најчвршћу заштиту.

Као верујући човек немам страх од Светог Причешћа. Напротив, обузима ме сваки пут велика радост ако заслужим Свете Дарове. Да, своју децу такође водим на Свето Причешће и учим их да воле Господа. Страх нека имају они којима је хедонистички живот приоритет. Они који своје време проводе по сплавовима и бесним дестинацијама. Нека страх имају они који у греху живе и који се Бога не плаше. Онај ко се Господа плаши тај се труди да живи смерно и он нема разлог за страх у овоземаљском животу. Све што нам се иначе ставља као зло пред нас је заправо наше искушење да се види колико смо у вери јаки. Уосталом, није нама зараза дошла из Цркве, већ је у Србију преко Милана ушла. У Милано свакако нико није ишао да узме Свете Дарове, већ је ишао у провод. Они који иду да се помоле, покају и да у себе унесу крв и тело Христово, они имају најлепшу и најјачу заштиту од самог Господа и од њих нема разлога нико да се плаши, као што ни они сами немају разлог да се плаше када прилазе Светом Путиру. Напротив, са радошћу то нека чине.

Advertisements

Аутор: Владимир Ђукановић

Владимир Ђукановић је народни посланик у Скупштини Србије, адвокат и медијатор. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, где је касније завршио и мастер студије на тему "Кривично право у законику књаза Данила Петровића". Докторанд је на Правном факултету у Нишу на правно-историјском смeру. Ожењен је Мајом, отац је Димитрија, Ђорђа и Јелисавете. Породичан и верујући човек. Велики навијач Црвене звезде.

Једно мишљење на „Свето Причешће“

Оставите одговор