Писмо комшијама

Поштоване комшије,

Одмах да се разјаснимо, ово „поштоване“ пишем реда ради, јер некако никада нисам могао да вас поштујем. Но, како писма обично крећу са тим формалним уводом, нећу га ни ја мењати.

Видим да вас је снашла тешка мука. Стресао вас је земљотрес и то је заиста страшно. Као верник, православни хришћанин, ја се никада туђој несрећи радовао нисам, па чак ни несрећи душмана наших. Напротив, код нас православних је такав обичај да се молимо и за непријатеље наше. Искрено ми је жао невиног света који је доживео стрес и свакако озбиљну материјалну штету.

Ипак, немојте од мене очекивати не знам какву емпатију. Не пада ми на памет да пискарам бесмислене статусе по друштвеним мрежама и да сузе роним за вашом муком, тим пре јер сте ви главни генератори муке мојих сународника. Можда вам је овај земљотрес и нека врста опомене да пробате макар мало да се покајете за сва злодела која починисте над Србима. Наравно, тешко ће то ићи у вашој загребачкој катедрали, јер у њој сахранисте зликовца какав је Алојзје Степинац, па му се још у истој клањате и молите и хоћете за свеца да га прогласите. Није ни чудо што је крст пао са врха таквог места, јер Бог ипак не прашта када се зликовцу клањаш.

People walk past a damaged house after an earthquake in Zagreb, Croatia, Sunday, March 22, 2020. A strong earthquake shook Croatia and its capital on Sunday, causing widespread damage and panic.(AP Photo/Filip Horvat)

Елем, пошто код нас иде годишњица сећања на НАТО агресију којој сте се толико радовали, па сте још дозволили прелет НАТО авиона преко ваше територије како би злочинци убијали нашу децу и нејач, а ви се сеирили над нашом муком, ја понављам ипак нећу да славим вашу несрећу. Но, подсетићу вас какви сте тада били, јер Божија опомена, а очито и казна, дође кад тад. Ви сте као народ толико грешни, да не знам колико да се кајете грехе ваших предака, а и вас самих који такве претке славите, не можете да окајете. Но, није моје да судим. То ради Господ.

Чак и данас када се човечанство стиди нацизма, ви се поносите тиме што сте били на страни нацистичке Немачке. Ваш најомиљенији певач пева песме у славу најгорим злотворима у историји човечанства, а ви на тактове таквих песама поскакујете и у транс се бацате. Једини сте народ који је у својој историји имао „фабрику зла“ како је синоним за логор Јасеновац, а приде сте такође једини народ који је у својој историји имао логор за децу као што је Јастребарско. Опростите, волео бих када би у вашој историји имали да покажете свету нешто што је везано за вашу „тисућуљетњу“ културу или државотворност, али тога нема. Једино чиме се дичите су логори, протеривање и клање Срба.

Срећни сте били када сте Србе из Крајине етнички почистили са њихове земље. Данас славите етничко чишћење као државни празник, јер свакако немате који други датум да узмете, с обзиром да државу никада нисте ни имали. Вама је срећа увек била у нашој несрећи.

Отуда, поштоване комшије, још једном понављам, жалим шта вам се догодило. Ви нас не бисте жалили. Ипак, у томе је разлика између нас и вас. Но, како год, пожурите са покајањем, јер оно што је на злочину створено, никада не може и да опстане. Кад тад Господ то уреди. Мислите о томе данас док вас земљотрес тресе.

Владимир Ђукановић,

народни посланик у Скупштини Републике Србије.

Advertisements

Аутор: Владимир Ђукановић

Владимир Ђукановић је народни посланик у Скупштини Србије, адвокат и медијатор. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, где је касније завршио и мастер студије на тему "Кривично право у законику књаза Данила Петровића". Докторанд је на Правном факултету у Нишу на правно-историјском смeру. Ожењен је Мајом, отац је Димитрија, Ђорђа и Јелисавете. Породичан и верујући човек. Велики навијач Црвене звезде.

Оставите одговор