Остајте овдје

Остајте овдје!.. Сунце туђег неба

Неће вас гријат к’о што ово грије

Грки су тамо залогаји хљеба

Где свога нема и гдје брата није

Ех, драги наши земљаци како мило сада звуче стихови песме „Остајте овдје“ Алексе Шантића док их читате негде у изолацији по европским градовима или у неком карантину у ког вас сместише када сте хтели назад у Отаџбину. Смучиле су вам се све паре овог света што сте и ако сте уопште зарадили. Приче о обећаним земљама, бољем животу, сјајним условима, напредовању, све је то пало у воду у само неколико дана. Пожелесте ви вашу Србију као никад у животу.

Е сад, драги наши земљаци, нама је такође драго да вас видимо. Но, ипак, некако би да мало ту радост и виђање одложимо. Разумем да не носи сваки од вас вирус из тих обећаних земаља, али злу не требало, овог пута ваше усхићење што би нас видели и провели неколико дана у земљи која вам ништа није пружила задржите у тим обећаним земљама у које сте се отиснули. Тим пре, јер нам стално говорите како су то уређене земље и како се тамо поштује закон. Замислите, колико год да негодујете што морате у карантин ако већ запнете да дођете, али и у Србији мора да се поштује закон. То смо научили баш од земаља у које се ви отиснусте.

Него, драги наши земљаци, видим да су вас тамо у тим обећаним земљама поставили на место које вам припада. Нисте желели у Србији да будете чобани, већ изабрасте по Немачкој да будете немачки овчари. То је легитимно, али тамо тамо драги земљаци нема респиратора за вас, нема лечења, нема врдања из изолације, па чак, што је у тим обећаним земљама све присутније, добијете шут карту да се вратите тамо одакле сте дошли. Ми би вас драге воље примили, али у неким срећнијим околностима. Сада вашу љубав према Србији, али и према вашим најближима, докажите тако што нећете долазити или ћете лепо свој долазак уколико вас срце толико вуче ка земљи из које побегосте провести у карантину.

До тада, читајте Шантића и имајте у глави да је џабе сво благо овог света, свако могуће напредовање, дипломе, трице и кучине, ако здравља и најближих до себе немате. То се не купује, то се чува.

Advertisements

Аутор: Владимир Ђукановић

Владимир Ђукановић је народни посланик у Скупштини Србије, адвокат и медијатор. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, где је касније завршио и мастер студије на тему "Кривично право у законику књаза Данила Петровића". Докторанд је на Правном факултету у Нишу на правно-историјском смeру. Ожењен је Мајом, отац је Димитрија, Ђорђа и Јелисавете. Породичан и верујући човек. Велики навијач Црвене звезде.

Оставите одговор