Распад ЕУ

Мало је речи за описати колико ми се иначе гадила бриселска администрација сачињена од гомиле лезилебовића и паразита који сисају крв грађанима Европе тако што примају бесмислено високе плате за бескористан рад. Такође, мало је речи за описати колико ми се гаде до повраћања данас када их гледам неспособне и беспомоћне у борби са корона вирусом. Онако задригли и румени, са пуним гаћама од страха, реч не знају да прозборе и да објасне народу широм Европе како да се заштити. Не знају, јер годинама их није интересовало како заиста функционише њихов одвратни централистички систем у Бриселу, као што их није никада суштински занимало да ли су земље чланице уопште способне да заштите здравље сопствених грађана. Занимала их је само њихова плата, хедонизам, живот на високој нози и како да заштите своје привилегије стечене на грбачи пореских обвезника широм Европске уније.

Зато сада следи неминовни распад. Онај политички, као финали, мало ћемо причекати на њега, јер се дебеле и задригле европске бирократе морају куд и камо да припреме за промену посла. Што се тиче моралног распада, он се већ догодио. Поверење у Брисел више не постоји, јер који год изазов да се поставио пред Европску унију она је пала на испиту. Да ли је то било питање економских криза у њеним чланицама или питање миграната, у свакој кризи Брисел је показао врхунску неспособност да се суочи са изазовима. По питању епидемије корона вируса показано је и врхунско лицемерје уз најпримитивнију ароганцију и себичност по питању хуманизма. Оно на чему се Европска унија темељила, а то су поштовања људских права и хуманизам, распало се као кула од карата. Нити за људска права неко мари, јер да је бринуо не би се догодио буквални распад здравственог система у многим чланицама Европске уније. Хуманизам не постоји, јер да постоји ваљда би државе прискакале једне другој у помоћ. Овако, свако је остављен на цедилу, што рецимо за нас који још нисмо чланови, а нећемо ни бити, значи да не постојимо у њиховим агендама за помоћ. Хвала, нема ни потребе. Како сте себе заштитили, немојте нас као Бога вас молимо.

Иначе, морам и реч две о погледима на људски живот који се манифестује у Европској унији, али и уопште у западним земљама. Наиме, док су трајале језиве епидемије по Африци или када гине на хиљаде људи у сулудим ратовима по Блиском истоку, па и код нас на Балкану, нико се не сети од тих дебелих и задруглих бирократа да се огласи и да говори о хуманитарној катастрофи. Док је корона вирус нападао Кину, дотична господа су била крајње лежерна и нису много бринули за муке Народне Републике Кине. Сада, када је запраштало око њихових задњица и када је вирус почео да коси старије становништво по Европи као снопље, е онда је то одједном постало страшно. Напрасно то сада постаје жестока борба за људске животе коју читав свет мора да прихвати. Опростите, а до јуче у Кини да ли је то била борба за људске животе? Односно, ви дебели и задригли са вашим свињским задњицама уроњеним у фотеље по бриселским канцеларијама, питамо вас данас сви отворено- да ли су љуски животи сви једнаки, или су ваши малкице „једнакији“?

Зато, када сва ова мука око корона вируса прође, са великим задовољством и усхићењем чекаћу моменат да се и формално распаднете. Такви неспособни какви јесте, уремљени само ка томе да су вам очи пара гладне, ви бескорисне кукавице и крвопије, боље место од неке затворске ћелије нисте ни заслужили.

Advertisements

Аутор: Владимир Ђукановић

Владимир Ђукановић је народни посланик у Скупштини Србије, адвокат и медијатор. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, где је касније завршио и мастер студије на тему "Кривично право у законику књаза Данила Петровића". Докторанд је на Правном факултету у Нишу на правно-историјском смeру. Ожењен је Мајом, отац је Димитрија, Ђорђа и Јелисавете. Породичан и верујући човек. Велики навијач Црвене звезде.

Оставите одговор