Ванредно стање

Елем, да се разумемо, лично никада нисам био присталица увођења радикалних мера од стране државе, посебно не око увођења ванредног стања. Но, како нисам лекар, нити се ишта разумем у медицинску струку, а додатно и као неко ко не раполаже адекватним подацима о потенцијалној широј опасности ширења корона вируса, моје је да слушам шта ми држава каже и препоручује. Како свима, тако и мени, тако и мојој породици. Уколико држава каже да се не излази из куће у некој крајњој варијанти, онда нема нос да се промоли и то је амин.

Отуда, немам намеру да пискарам будалаштине и своја виђења да ли је увођење ванредног стања било неопходно. Очигледно је да нам дисциплина недостаје, а с обзиром да су искуства земаља у Европи прилично драматична, ова мера је вероватно била неопходна. Чак и као психолошко отрежњење недисциплинованом свету. Заиста, ако је неко спреман да побегне из изолације у коју га је држава сместила како потенцијално не би заразио остале, а имали смо један такав случај, онда држави ништа друго не преостаје него да уведе крајње радикалне мере како би се народу ставило до знања да са овим нема шале.

Коначно, морамо да схватимо шта је држава и да поштујемо њене одлуке. Либерална схватања друштва највише су пала на испиту управо у земљама које су их афирмисале. Баш у њима данас су на делу најригидније државне мере, јер не постоји ниједно људско право које може бити изнад националног интереса. Превасходни национални интерес у овом моменту је да се сачува здравље народа и да се потенцијалне последице сведу на најмању могућу меру. Да би се то учинило процењено је да се мора ићи са крајње радикалним методама и ту даље нема више места за дискусију. Сви заговорници људских права, посебно у невладином сектору, овог пута мораће да прихвате новонасталу реалност. Посебно они који су заговорници тзв.слободе медија која би подразумевала да можеш да објављујеш шта год ти падне на памет. У ванредном стању то није могуће и свако ширење панике кроз лажне вести жестоко се санкционише. Уосталом, зар није кључни напад на Вучића до пре неки дан био зашто се не уводи ванредно стање. Видим да сада када је уведено они који су се толико срчано залагали за увођење истог одједном су променили плочу, па се позивају на људска права и сличне трице и кучине уз образложење да ипак није имало потребе уводити ванредно стање. То је доказ њиховог најгорег лицемерја.

Као закључак нека вам послужи ситуација у појединим градовима у Италији и Шпанији. Наиме, у некима је на снази апсолутна забрана кретања без дозволе коју вам даје локална самоуправа. Уколико то прекршите и полиција вас ухвати, одмах плаћате казну, а негде могу и у изолацију да вас ставе. Ипак, колико год да је то тешко, људи су тамо свесни каква се опасност надвила над њиховом земљом и слушају шта држава каже. Време је и да се ми дисциплинујемо и да почнемо да размишљамо да је битан читав колектив, односно народ и држава, а не само сопствена маленкост.

Битка је у току, борите се за Србију!

Advertisements

Аутор: Владимир Ђукановић

Владимир Ђукановић је народни посланик у Скупштини Србије, адвокат и медијатор. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, где је касније завршио и мастер студије на тему "Кривично право у законику књаза Данила Петровића". Докторанд је на Правном факултету у Нишу на правно-историјском смeру. Ожењен је Мајом, отац је Димитрија, Ђорђа и Јелисавете. Породичан и верујући човек. Велики навијач Црвене звезде.

Оставите одговор