Пропитивати председника државе

Кажу да од њега влада страх. Кажу неки да он прогања новинаре и да зато новинари не смеју да га питају ништа што њему није по вољи. Боже драги, какви лажови.

Садашњег председника државе познајем скоро 25 година. Свашта сам прошао учећи заједно са њим и уз њега како се бавити политиком. Толико пораза, опорављања од пораза и толико победа у којима си морао да научиш како еуфорију сузбијеш. Тако је то у политици. Основна ствар коју сам од њега научио је да не смеш у политичким дуелима да имаш страх и да слободно питаш на сваком месту шта желиш, али да то има одређену аргументацију. Тада ћете сваки противник поштовати.

Желео сам да му гостовање код мене буде једно од најтежих. Да има на уму како постоје одређени проблеми које ми који гласамо за њега видимо, са којима се свакодневно суочавамо, а немамо где људски да се обратимо. Напади који су у медијима усмерени према њему су углавном са оне либералне стране, што бих ја неретко назвао антидржавне. Оно што му замерамо ми који се поносно изјашњавамо као српски националисти је нешто сасвим десето. Са тим примедбама нема где да се суочи, јер за нас нема места у мејнстрим медијима. На те примедбе није лако одговарати, јер оне су суштински уперене од оних којима је Србија на срцу и који би све дали за ову земљу. Зато у емисије које водим неретко функционери Српске напредне странке, част изузецима које веома ценим, неће да дођу. Они су све сами великани, за њих је резервисан Пинк, Прва, Хепи, а не тамо неки мали Коперникус. Величина Вучићева је у томе што је дошао као председник државе на Коперникус и што је храбро слушао примедбе, па неретко и није могао да одговори, али је стоички трпео те ударце. Додатно је показао да је човек од крви и меса, сасвим обичан као и сви ми, спреман да чује народне вапаје и да се храбро суочи са истинским народним проблемима. Капа доле председниче.

Председник Србије је могао да чује како је народ киван на правосуђе, па и сам да призна да нам је оно у ужасно лошем стању и да је ту он немоћан, као што иначе јесте. Признао је, што нико до сада није, да оно што је дозвољено Јупитеру, волу није, мислећи да оно што САД могу да чине у одбрани свог суверенитета, посебно у сегменту економије, једна мала Србија не може. Заправо, председник државе нам је признао да сви заједно морамо да се боримо за што већи суверенитет Србије и да много моћније државе на свету то такође чине. На крају, храбро је признао да је грешио у одабиру кадрова у Влади и да ће вероватно и у будуће грешити, јер заиста ко ради тај и греши, али је поента у посвећености коју народ мора да види. Никог од нас који Србију носи у срцу неће нападати председника државе око „Крушика“ како би се додатно срубила наша наменска индустрија, како је иначе чињено у свим нападима пролибералник кругова по основу те теме. Сви медијски напади су били срачунати да се „Крушик“ обезглави и да изгуби тржиште, јер је циљ био да се наша наменска индустрија унереди. Ми ћемо га нападати зашто се напад није спречио и зашто се на време нису уочиле грешке руководства, те у складу са тим зашто се не чине додатне активности да се „Крушик“ подигне и врати своје тржиште, јер је у државном интересу да „Крушик“ ради и да продајемо наоружање. То је та разлика у приступу. Сваког српског родољуба занима да се држава развија и да будемо што снажнији, док ове што харају медијском и твитер сценом занима да се држава сруби и да се они врате на власт како би је оглодали до краја.

Зато, без обзира на сијасет замерки према свему што садашња власт чини, а чији сам њен део, свакако ћу гласати за Српску напредну странку, јер је води човек који нема пардона да се суочи са озбиљним приговорима и да их решева. Најпре је време да то покаже у странци коју води. Судећи по листи Српске напредне странке за парламентарне изборе озбиљно се почело са освежавањем редова у Српској напредној странци. Но, верујем да и тога не би било да сви ми који волимо ту странку и Србију нисмо озбиљно алармиали јавност, а он је то добро схватио и тиме показао да разуме народ. Вратићу се на почетак текста- слободно га питајте колеге новинари, слободно га черечите, али да то буде поткрепљено аргументацијом. Он то цени више него ишта.

Advertisements

Аутор: Владимир Ђукановић

Владимир Ђукановић је народни посланик у Скупштини Србије, адвокат и медијатор. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, где је касније завршио и мастер студије на тему "Кривично право у законику књаза Данила Петровића". Докторанд је на Правном факултету у Нишу на правно-историјском смeру. Ожењен је Мајом, отац је Димитрија, Ђорђа и Јелисавете. Породичан и верујући човек. Велики навијач Црвене звезде.

Оставите одговор