Господ се враћа у руски устав

Читав век је морао да прође како би се исправила ужасна комунистичка неправда нанета великом руском народу после Октобарске револуције. Тадашње нове власти умисливши да су вође Револуције богови који земљом ходају, силом су истеривали Православну веру из Руса. Током своје владавине говори се да су комунисти уништили око 95 одсто православних храмова у Русији. Богу хвала, томе је дошао крај који би могао да значи чврсту обнову духовног идентитета братског руског народа, јер без обзира што је данас Русија поново велика сила, Владимир Путин схвата колика је неопходност да се ради на духовној компонентни народа која је управо као последица комунистичког поретка значајно пала.

Враћање Господа у Руски Устав је снажна порука Руске државе. Народ који је имао једног Светог Серафима Саровског, Светог Јована Кроноштанског, Светог Владимира и Светог Александра Невског, величанствену свету породицу Романов, јасно је да је то народ кога Господ милује и свако одрицање од Господа је велики грех. Кроз читав век угњетавања Православља у Русима, Бог је чувао руски народ. Притајено, уз упаљену свећу и кандило, руски човек се Бога није одрицао, а данас је дошло време да га опет стави као свог јединог предводника. Уставна норма настала као лични амандман руског председника Владимира Владимировича Путина гласи- „Руска Федерација, обједињена хиљадугодишњом историјом, чувајући сећање на претке који су нам преносили идеале и веру у Бога, као и континуитет развоја руске државе, препознају њено историјско јединство“. Јасно је да је Путинова визија будућности Русије управо у снажној повезаности Цркве и државе, што је за сваку похвалу.

Дивно је видети за велике празнике руског председника како присуствује Светој Литургији и како се причешћује. Дивно је имати на челу државе верујућег председника. Време је и да Србија полако скине страх од атеистичких окова и да се јасно назначи што већа повезаности наше свете Цркве и државе. Помало дегутантно звучи када се све од појаве вишестраначја сви наши председници ваде на причу како се увек мора изаћи у сусрет и атеистима, па зато никако не смемо активније да укључимо Цркву око важних државних питања. Напротив, грех је према Цркви то чинити, јер Црква је ову државу и стварала, а Бога ми и очувала, као и сам народ. Кад год смо били окупирани и кад год смо најтеже моменте историјске преживљавали, Црква нас је сабирала и сведочила о нашем постојању и величанственој историји. Отуда, лично се залажем да када већ имамо химну „Боже правде“ да се и у нашој Уставној преамбули уведе помињање Господа. Баш као што је то Путин веома лепо учинио код Руса.

Како радили, тако нам и Бог помогао!

Advertisements

Аутор: Владимир Ђукановић

Владимир Ђукановић је народни посланик у Скупштини Србије, адвокат и медијатор. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, где је касније завршио и мастер студије на тему "Кривично право у законику књаза Данила Петровића". Докторанд је на Правном факултету у Нишу на правно-историјском смeру. Ожењен је Мајом, отац је Димитрија, Ђорђа и Јелисавете. Породичан и верујући човек. Велики навијач Црвене звезде.

Оставите одговор