Равноправне или обесправљене

Нисам својој супрузи купио ништа за осми март, нити сам јој честитао. Вероватно ћу сада у очима многих жена испасти нечовек, мушки шовиниста и неко ко не поштује жене. Међутим, баш напротив. Баш сам тако највише испоштовао своју супругу, јер ако неко не подноси тај антихришћански „празник“ то је баш она.

Богу хвала када ме је погледао и за супругу ми одредио верујућу жену. Најдивнију супругу и најбољу мајку. Богу хвала, ево већ четврто дете чекамо. И верујте ми на реч, никада неће рећи да су јој деца мучење, да је то терет, ужасан посао, нити да је обесправљена. Напротив, када у кући постоји љубав и слога ништа није тешко. Зато је нама празник сваки дан, а посебно недеља када сви заједно идемо на свету литургију.

Празник жена су материце. Празник жена су обележавање имена великих жена светитиљки, попут наше српске Свете Анастасије, супруге Стефана Немање и мајке Светог Саве, затим попут Свете Петке, Светке Ксеније Патроградске, Свете Матроне, Свете кнегиње Милице или Свете Јефимије… Све су то дани жена и то великих жена. Ниједна од њих се није жалила кроз бесмислене приговоре о наводној неравноправности која свакако да постоји, али данас се она претвара у систем како разарати породицу. Богу хвала, моја супруга је нашој ћерки сјајан узор и учи је да јој узори буду поменуте велике жене које су својим животом и праведношћу показале и доказале шта је истински исправан живот једне жене хришћанке. Уосталом, није ли лепше учити ћерку да јој узор буде Милунка Савић него Клара Цеткин. Највећи борац за равноправност је баш била Милунка Савић, јер је својом делом показала колико су жене добри и храбри војници и колико су одане отаџбини.

Зато, драге моје сестре, празнујмо оно што нам је Бог дао да празнијујемо као истински празнике. Маните се празних и лажних обележавање нечега што никакве везе са Духом Светим нема. Жена је стуб куће. Ослонац без кога је мушкарац нико и ништа. Она је та која носи породицу и њена улога у друштву је прелепа. Данашње приче о неравноправности немају за циљ да жене заиста стекну некакву равноправност, јер равноправност која им се намеће их суштински води у обесправљеност. Док сам жив нећу пристати да жена буде физички радник, јер нема физичку конституцију мушкарца, а данашње приче о и кампање за равноправност је баш ка томе воде. Поента данашњих кампања о неравноправности имају за циљ да разарају породице. Да се улога мушкарца и жене од куће, па до посла, обесмисли. На то не пристајем. Богу хвала ни моја супруга. Богу хвала на то не пристаје ни сав верујући свет.

Advertisements

Аутор: Владимир Ђукановић

Владимир Ђукановић је народни посланик у Скупштини Србије, адвокат и медијатор. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, где је касније завршио и мастер студије на тему "Кривично право у законику књаза Данила Петровића". Докторанд је на Правном факултету у Нишу на правно-историјском смeру. Ожењен је Мајом, отац је Димитрија, Ђорђа и Јелисавете. Породичан и верујући човек. Велики навијач Црвене звезде.

Једно мишљење на „Равноправне или обесправљене“

Оставите одговор