Мигранти

Нисам теоретичар завере, али по питању миграната са Блиског истока и из Северне Африке слободан сам да изнесем мишљење да је све завера. Озбиљно осмишљена у садејству разарача држава и нација оличених у разним пролибералним европским круговима и екстремних назови националиста због чега испаштају европски народи. Заправо, тзв.екстремни националисти у већини европских држава глуме корисне будале, а корист имају само они којима су добробити мултинационалних корпорација битнији од добробити хришћанске европске цивилизације. Ту пре свега мислим на пролибералне кругове који су од Европе већ увелико направили калифат. Одмах да се разумемо, далеко сам од неког ко не воли Ислам. Напротив, имам огромно поштовање према Исламу. Арапе сматрам једном од највећих цивилизација која је човечанству доприлена немерљиво. Оно против чега јесам је насилно мењање демографије због потреба мултинационалних корпорација, јер је њима потребна радна снага. Додуше, сами европски народи су значајно допринели томе, јер данас нигде у Европи навикнутој да грађани обилато примају социјалну помоћ и да од ње јако лепо живе, а да ништане раде, не можете да пронађете белог човека да ради у комуналној служби, у фабрици, па чак све мање и у полицији на месту неког позорника. Отуда та места заузимају новопридошли у виду миграната који су спас за послодавце, па и за државе посебно у сегменту обављања комуналних и слабије плаћених послова. Дугорочно, за Европу и европске народе то је озбиљан проблем који ће се у некој даљој будућности озбиљно манифестовати у виду сукоба цивилизација.

Најпре, било би добро видети старосну структуру миграната који су кидисали, а и данас кидишу на европске границе. Лако је уочљиво да ту нема стараца. Махом су то младићи и девојке у пуној снази, што би наш народ рекао „волу реп да ишчупају“, који су такође у пуном репродуктивном замаху. С обзиром на чињеницу да је наталитет, као и схватање породице уопште, код арапског света далеко испред либералног и комформистичког европског схватања, јасно је да ће ова чињеница веома утицати на промену демографије у многим градовима западне Европе. Већ данас у многим европским метрополама имамо централне градске општине у којима убедљиво побеђују људи који су дошли из арапског света или Турске и који су те квартове претворили у њихове завичаје из којих су дошли. Шетати данас централном бриселском општином Сент Мартин и рецимо неким квартом у Истанбулу је никаква. Слично је у појединим деловима Париза, Беча и многих других европских градова. Негде не сме ни полиција да зађе и ту буквално владају закони шеријата.

Ипак, оно што нас занима је како да се ми у Србији понашамо. Најпре, не би требало намерно пумпати причу о вишемилионском приливу миграната и свесно подизати панику, јер и то је један од метода којим се пролиберални кругови служе. Тада се одједном појављују тзв.ултрадесничари који заиста делују као тотално неприхватљиви за ширу друштвену заједницу, што баш пролибералним круговима даје замах да намећу причу о тзв.поштовању људских права и о наводној неопходности хуманости. То посебно делује лицемерно, јер баш су они генератори ратова на Блиском истоку, те је та њихова тобожња забринутост за избеглице изузетно бизарна. Србија је земља која добро зна шта су избеглице, јер је наш народ широм бивше СФРЈ преживео невиђени погром, па сходно томе ми Срби као православни хришћани добро знамо шта је људска патња у тој ситуацији. Заиста смо спремни да помогнемо сваком, да му дамо храну и воду, евентуално да преноћи или остане неки дан док се снађе, али не можемо у нашој држави да настањујемо мигранте. Нити има било ко право да нам такву лудост захтева, јер нити је Србија покретала тај сукоб на Блиском истоку, нити имамо било шта са тим. Они који су сукоб покренули нека у својим државама приме сада те ужасне плодове њиховог злочиначког рада.

Значи, да се вратим на основно, покажимо се као људи и сваком помозимо. То је основна одлика правосланог хришћанског света. Немојмо без разлога ширити панику и страх од тих несрећних људи. Они свакако не желе да остану у Србији, већ желе да иду ка западноевропским земљама. Њих тренутно у Србији има негде око 6000 и гро њих желе да иду даље. Не постоји ниједан разлог да панику ширимо безвезе, јер док је криза на овом нивоу држава без проблема може да се са њом избори. Баш то ширење панике иде на руку онима који су све учинили да до кризе дође како би насилном демографијом мењали структуру европског континента и како би за мултинационалне компаније пронашли јефтину радну снагу. Свакако, уколико криза поприми веће размере, а то опет не зависи од нас већ од надгорњавања Европе и Турске, реаговаће се жустрије, јер нећемо бити никакав паркинг за мигранте. У сваком случају, Србија је и претходних година била спремна за вештачки продуковану мигрантску кризу, прва је проверавала до детаља ко јој улази у земљу и захваљујући подацима наших служби спречени су одређени терористички напади по Европи. Нека нико не брине да ће бити спремна и сада.

Advertisements

Аутор: Владимир Ђукановић

Владимир Ђукановић је народни посланик у Скупштини Србије, адвокат и медијатор. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, где је касније завршио и мастер студије на тему "Кривично право у законику књаза Данила Петровића". Докторанд је на Правном факултету у Нишу на правно-историјском смeру. Ожењен је Мајом, отац је Димитрија, Ђорђа и Јелисавете. Породичан и верујући човек. Велики навијач Црвене звезде.

Једно мишљење на „Мигранти“

  1. Здраво. Меморисао сам твој сајт , па ћу га од сада редовно посећивати. Надам се да си добро, и свака част за данашњу емисију. Хвала ти што и ти пратиш мој сајт. Жив био. И наравно, драго ми је што си високо на листи. Излишно је рећи да си то заслужио.

Оставите одговор