Реклама бато

Често се свађам са пријатељима зашто оно што чиним и радим као јавна личност не капитализујем кроз добар маркетинг. Умеју то да буду жустре свађе. Догоди се неретко да после тих препирки избегавам своје пријатеље.

Да будем искрен, не подносим маркетинг. Презирем пријеме, коктеле, велике свечаности и све оно где маса новинара долази да слика догађај, а јавне личности да буду виђене и да позирају. Не волим дружења са светом познатих, мада сви кажу како је то сјајна реклама, презирем да будем са тзв.џет сетом и пет пута ми је драже да се изразговарам са својим комшијама на пијаци и оним сељацима што донесу воће и поврће на тезге него са онима што се упињу да нам докажу како су део гламура. Чак и када сам принуђен да се негде појавим, трудим се да стојим по страни и да ме нико не слика. Зато мене никада нећете видети ни на једној страначкој прослави, јер не волим да посећујем такве догађаје, а чак и ако којим случајем морам да присуствујем никада ме нећете видети да станем поред председника странке како би ме ТВ камере усликале. Те што се лактају очима не могу да видим, па ми је некако одвратно и да станем поред њих.

Не волим ни да се говори у виду рекламе о ономе што радим. Не подносим да шаљем новинарима какво сам то „добро дело“ урадио тог дана, посебно не ако се ради о нечем хуманом. Једноставно, Бог све види. Уколико нешто радиш од срца, нема потребе да се тиме хвалиш. Ништа горе не постоји од саморекламерства. Обично га раде улизице које желе да их неко ко о нечему одлучује примети. Оно што чиним види се у мојим емисијама и на појединим мојим профилима на друштвеним мрежама. Сасвим довољно.

Елем, све ово пишем због наступајуће кампање. Опет ћу лагано сваки дан крстарити Србијом. Без медија, без помпе и најаве, али свакако са добром вољом да причам са народом. Свако дружење у неком сеоском дому културе или на трибини испред неке задруге је далеко занимљивије него седети у светлећим и гламурозним студијима националних телевизија. Отићи на неку локалну телевизију или радио станицу који програм емитују из дневне собе неког стана је доживљај. Тако се најбоље види како Србија дише и како живи. Тај додир са народом, тај разговор који иначе сваки дан водим са људима у градском превозу, е то је мој живот. Није ми потребна никаква реклама.

На крају поновићу по хиљадити пут- ако си ми пријатељ, немој да ме зовеш на пријем. На пријемима је увек маса лажних пријатеља и интересџија. Најодврантијих тапшача по рамену и улизица. То друштво никако не прија. Уколико си прави пријатељ позови у кафану на кафу, чај, вино или ракију да се сити испричамо.

Advertisements

Аутор: Владимир Ђукановић

Владимир Ђукановић је народни посланик у Скупштини Србије, адвокат и медијатор. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, где је касније завршио и мастер студије на тему "Кривично право у законику књаза Данила Петровића". Докторанд је на Правном факултету у Нишу на правно-историјском смeру. Ожењен је Мајом, отац је Димитрија, Ђорђа и Јелисавете. Породичан и верујући човек. Велики навијач Црвене звезде.

2 мишљења на „Реклама бато“

  1. Dragi prijatelju, vidim da ti startna ideologija nase stranke ne izlazi iz srca. Jako sam srecan zbog toga. Nadam se nastavku tvoje borbe za nasu zemlju i nas narod. Borbe koja je neophodna i naravno neprestana, ali sta ces, ideolozi zato i postoje, da se bore stalno za svoj narod, kao i da ga vole neprestano. Do 15.03 sam na odmoru sa porodicom. Posle toga zovem u kafanu!! :)))

  2. Dragi prijatelju, vidim da ti startna ideologija nase stranke ne izlazi iz srca. Jako sam srecan zbog toga. Nadam se nastavku tvoje borbe za nasu zemlju i nas narod. Borbe koja je neophodna i naravno neprestana, ali sta ces, ideolozi zato i postoje, da se bore stalno za svoj narod, kao i da ga vole neprestano. Do 15.03 sam na odmoru sa porodicom. Posle toga zovem u kafanu!! :)))

Оставите одговор