Капиларни глас

Гласање

Не стидим се, већ напротив. Поносно кажем на сваком месту да радим кампању тзв.капиларног гласа. Радим и чувени ВДВ (врата до врата) и уписујем потенцијалне сигурне гласове. Радио сам тај вид кампање и док смо били опозиција, а радим и данас када смо власт. Свако ко има намеру да се озбиљно бави политиком увек ће морати да се бави овим видом кампање.

Немогуће је знати шта народ мисли ако се у народ не сиђе. Народ уме да опсује, а на нама функционерима је да то прихватимо и да стојички поднесемо. Политика има и своје ружне стране. Претрпите сијасет увреда, али све је то саставни део сваког ко је озбиљно ушао у политичке воде. Додуше, највише се увек морамо да забринемо од оних који нас тапшу по раменима. Онај који те псује са њим знаш на чему си. Са „тапшачима“ рамена мораш да будеш свестан да ће шаку чим паднеш са власти заменити ножем који ће ти зарити у леђа. Тако је то у животу.

Ипак, не разумем оне који данима немилице нападају наше активисте зато што раде кампању капиларног и сигурног гласа. Елем, то је метод који је иначе прво примењивала Демократска странка и то још у периоду 2002.године. Том виду кампање учио их је чувени Национални демократски институт из Сједињених Америчких Држава (NDI) као званични иститут америчке Демократске партије. Данас се ови видови кампање спроводе свуда у свету, а поента је у томе да странка сакупи довољну базу оних који ће сигурно гласати за њу и да током изборног дана све оне који су се изјаснили да ће дати свој глас изведе на гласање. Све се заснива на добровољности, односно нико никог не присиљава да му се изјасни да ли ће гласати или неће за одређену политичку опцију. Активиста обилази свој реон, звони на врата, уредно се представи и каже ко је и шта је, те само тамо где је бирач децидно се изјаснио да жели да гласа за политичку опцију активисте који га је анкетирао, тада се тај бирач уписује као сигуран глас. По питању капиларних гласова ради се о томе да сваки функционер странке, од месног до највишег нивоа, попише своје пријатеље или родбину која жели да гласа за његову опцију и да то преда у базу странке. Такође све је на добровољном нивоу.

Наравно, да би се ови видови кампање успешно спровели потребно је сваки дан ићи међу народ и суочавати се са разноразним реакцијама. Од крајње позитивних, до ужасно непријатних и нелагодних. Очито је то проблем политичкој конкуренцији Српске напредне странке. Најпре јер је потребно померити се из круга двојке и обићи сваког бирача у Србији, што је за хедонисте и ленчуге тешка работа. Може да им се догоди да замажу блатом своје лаковане скупоцене ципелице или да упрљају своја ултра скупа и фирмирана одела. Са друге стране, бојазан од крајње негативних реакција народа је бар код Ђиласа и друштва окупљеног око његове коалиције више него очигледна. На крају, да бисте овакве кампање успешно радили морате да имате какву такву инфраструктуру, што лезилебовићко друштво тзв. Савеза за Србију никада није правило.

Зато бих замолио да не шаљу своје провокаторе да снимају наше активисте како би измонтиране клипове пуштали преко својих опскурних портала и ширили преко лажних твитер налога. Нико у Српској напредној странци нема намеру било шта да крије што се тиче кампања сигурног и капиларног гласа. Ми ћемо их водити увек, јер нама је циљ да разговарамо са народом, па и да претрпимо увреде. За разлику од наше конкуренције ми се реакције народа не плашимо. Овим путем апелујем на активисте Српске напредне странке да сваки пут када виде неког ко има за циљ да провоцира и да направи инцидент, посебно ако је припремио мобилни телефон како би снимио своју „величанствену храброст“ јер је мајку мајчину псовао, да се окрену и да не разговарају са дотичним. Такође, када су у питању штандови по пијацама или другим јавним местима, чим примете да неко од наше конкуренције долази да нас вређа и псује, покупите се и напустите то место, па се вратите касније. Никакве инциденте не желимо, нама то није потребно, а ови што псују нека на тај начин најбоље кажу о себи.

Уосталом, наш народ има лепу пословицу- пас лаје, ветар носи.

Advertisements

Аутор: Владимир Ђукановић

Владимир Ђукановић је народни посланик у Скупштини Србије, адвокат и медијатор. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, где је касније завршио и мастер студије на тему "Кривично право у законику књаза Данила Петровића". Докторанд је на Правном факултету у Нишу на правно-историјском смeру. Ожењен је Мајом, отац је Димитрија, Ђорђа и Јелисавете. Породичан и верујући човек. Велики навијач Црвене звезде.

Оставите одговор