Свежа крв

Прошле године, негде у лето, одлучио сам се на суспензију својих активности унутар Српске напредне странке понајвише због очаја до кога ме је доводила ужасна пасивност мојих сабораца, али и поприлична бахатост коју су неретко испољавали опијени тиме што смо власт коју очито, по њиховом мишљењу, не може ништа да угрози док је Вучић први фронтмен те странке. У својој опијености нису могли никако да прихвате да је дошло време њихове смене које пре свега подразумева препуштање палице новим људима, тзв.свежој крви. Огроман број младих људи је таворио негде по општинским одборима у немогућности да дођу до изражаја, јер су вечити функционери сматрајући да су Богом дани увек своју конкуренцију немилосрдно спутавали. Да будем искрен, изгубио сам било какву веру да ће се у тој странци нешто променити. Постајали смо оно што је Демократска странка постала- фирма, а не политичка организација. Због свог иступа није да нисам имао и помало жучну расправу са председником странке, јер свакако оно што се догађа унутар странке није баш уобичајено нити корисно да се износи у јавност. Но, како год, одлучио сам се па куд пукло, потпуно спреман да сносим све могуће последице свог потеза. Био сам спреман и да ме искључе и разапну по медијима. Није ме интересовало, јер трпети нешто што не ваља, а не рећи истину, једнако је бити саучесник у пропадању. Ризиковао сам и успео, што ме данас чини веома срећним. Српска напредна странка на својој листи имаће потпуно нове људе. Неукаљане и спремне на борбу. Оне за које се вреди борити и са којима се вреди борити. Ипак, да будем потпуно искрен, нисам сигуран да ће се та битка за реформу Српске напредне странке тек тако завршити. Отпор оних који су видели Српску напредну странку, а посебно Вучићеву грбачу као одскочну даску, као средство за своја непочинства биће ужасно велики. Зато ја стојим на становишту да Српска напредна странка нема неки претерани проблем са опозицијом, већ има сама са собом, јер многи су је искористили да дођу до озбиљних позиција са којих су обезбедили себи уносне послове, комбинације, па чак и врло јаке паралелне структуре које се не либе и по самом Вучићу да ударе. Зато избори који нам следе су велика шанса да млади људи који уђу у битку заправо придобију легитимитет са добро оствареним резултатом са којим ће после избора изаћи на страначке изборе и појединим вечитим функционерима испоставити рачун са поруком- мајстори, готово је! То ће заправо бити највећа Вучићева победа са којом ће заокружити наставак борбе за Србију. Чујем замерке да није добро увек убацивати младе људе, јер они немају искуства. То обично замерају они који би волели своје позиције да по сваку цену сачувају. Увек се истиче тај бесмислени аргумент о „неопходности искуства“, а да ти који га истичу никада прво не пођу од себе и не запитају какво су то они искуство имали када су почињали са својим радним веком. Искуство се стиче кроз праксу, те зато је потребно у практичну политичку борбу ући што млађи. Чак и ако погрешиш научићеш да си погрешио и имаш времена да исправиш. Моја честа замерка Вучићу је управо што ми се понекад чини да не постоји стратегија у смислу поделе задатака ко има какво задужење у странци. Остављена нам је потпуна слобода да делујемо како мислимо да је најбоље, без да га икада питамо да ли је то целисходно или није. Једном приликом сам га питао зашто је то тако и чак сам замерио да то води у неминован хаос. Само ми је кратко одговорио- нема везе и ако се погреши, битно је да се бориш. Суштина његовог деловања је стална борба, јер кроз њу се најбоље научи и испече занат. Људи, то је чињеница, најпре препознају борбу. Грешке ће свако да ти опрости ако се бориш. Борбу не могу да воде истрошени ликови, огрезли у нечасне радње и упрљани до гуше по медијима. Борбу може да води свежа крв и зато је овај потез са реформом Српске напредне странке и убацивањем у ватру свршених полазника академије те странке врхунски потез. Уосталом, ја то најискреније видим по себи. Немам више ни трунку енергије коју сам имао некада. Немам више тај жар да улазим у политичке битке и да полемишем са конкуренцијом. Моје време полако, али сигурно пролази, јер без обзира што бих за кинеске услове био омладина ( у Кини је омладина до 40.године), за српске услове сам се попео народу на главу својим наступима. Људи су жељни нових лица. Моје је сада да младим људима у странци препустим место и да им понекад укажем, ако желе, шта је најбоље да ураде. Видео сам их једном као предвач на нашој Академији и срце ми је пуно јер Српска напредна странка, па самим тим и Србија, имају будућност. Зато, сви у изборну кампању за нашу Србију коју ће водити нека нова Српска напредна странка.

Advertisements

Аутор: Владимир Ђукановић

Владимир Ђукановић је народни посланик у Скупштини Србије, адвокат и медијатор. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, где је касније завршио и мастер студије на тему "Кривично право у законику књаза Данила Петровића". Докторанд је на Правном факултету у Нишу на правно-историјском смeру. Ожењен је Мајом, отац је Димитрија, Ђорђа и Јелисавете. Породичан и верујући човек. Велики навијач Црвене звезде.

Оставите одговор